Sitonija
tema: Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1
strana 
1 
od 1
1 od 1
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018
Sa poslednjim danima decembra 2017. godine krenuli smo još jednom put Grčke i ovom prilikom uradili popisivanje i sistematizaciju elemenata za novi intinerer puta do grčke granice. Naime dosta se toga izmenilo od vremena kada je postavljen poslednji intinerer pa smo u želji da informacije budu aktuelne krenuli na ovaj radni put. Konstatovali smo dosta novih momenata i popisali preko 70 važnih tačaka na delu puta kroz Srbiju i oko 60 kroz Republiku Makedoniju.
Dakle u danima koji su pred nama u ovoj temi foruma biće postavljeni svi detalji novog INTINERERA 2018. koji će vam sigurno biti od koristi kada krenete put Sitonije ili drugih destinacija Grčke. U slici i reči sve do detalja, o zaustavnim tačkama, odmorištima, isključenjima, benzinskim pumpama, tunelima, radovima na autoputu... uopšte o svemu što može biti od koristi pri planiranju putovanja. Jer kao i prošli put želja nam je da i vama put i zadovoljstvo počne već onog momenta kada ste krenuli iz vašeg doma.
Pa da krenemo lagano, vežite obavezno pojas i proverite da li ste sa sobom poneli pasoš i zeleni karton, a sve ostalo ćemo zajedno kroz postove u ovoj temi... SREĆAN PUT ili kako bi grci rekli
Sa poslednjim danima decembra 2017. godine krenuli smo još jednom put Grčke i ovom prilikom uradili popisivanje i sistematizaciju elemenata za novi intinerer puta do grčke granice. Naime dosta se toga izmenilo od vremena kada je postavljen poslednji intinerer pa smo u želji da informacije budu aktuelne krenuli na ovaj radni put. Konstatovali smo dosta novih momenata i popisali preko 70 važnih tačaka na delu puta kroz Srbiju i oko 60 kroz Republiku Makedoniju.
Dakle u danima koji su pred nama u ovoj temi foruma biće postavljeni svi detalji novog INTINERERA 2018. koji će vam sigurno biti od koristi kada krenete put Sitonije ili drugih destinacija Grčke. U slici i reči sve do detalja, o zaustavnim tačkama, odmorištima, isključenjima, benzinskim pumpama, tunelima, radovima na autoputu... uopšte o svemu što može biti od koristi pri planiranju putovanja. Jer kao i prošli put želja nam je da i vama put i zadovoljstvo počne već onog momenta kada ste krenuli iz vašeg doma.
Pa da krenemo lagano, vežite obavezno pojas i proverite da li ste sa sobom poneli pasoš i zeleni karton, a sve ostalo ćemo zajedno kroz postove u ovoj temi... SREĆAN PUT ili kako bi grci rekli
Καλό ταξίδι
Â
11009Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 1
idi na dno
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 1
Naplatna rampa BUBANJ POTOK kod Beograda već neko vreme nije u funkciji, naime nakon izgradnje kompleksa IKEA nova naplatna rampa pomerena je nešto dalje prema Vrčinu. Dakle, sada samo prolazimo kraj lokacije nekadašnje naplatne rampe i nakon nekih 7km nailazimo na prve table koje nas obaveštavaju o nailasku na novu naplatnu rampu.
Moderna naplatna rampa sada ima ukupno 9 prolaza, od kojih su 6 rezervisani za manualnu naplatu, a 3 za ENP naplatu elektronskim putem.Â
Prestrojavamo se u traku u kojoj nema nikog i približavamo se samoj naplatnoj rampi.
Uzimamo karticu iz automata, sistem prepoznaje registarski broj vozila i automatski podiže rampu. Nastavljamo dalje i najvažnije NA OVOM MESTU PONIÅ TAVAMO BROJAÄŒ KILOMETRAŽE NA "0". To svakako uradite i vi jer u nastavku intinerer ovu tačku podrazumeva kao početnu.
Uz malo pažnje kada prođete rampu, jer sada se 9 traka stapaju u dve ponovo smo na autoputu i u danu kada su uslovi za vožnju bili savršeni nastavljamo dalje u susret mestima koje ćemo evidentirati.
Naplatna rampa BUBANJ POTOK kod Beograda već neko vreme nije u funkciji, naime nakon izgradnje kompleksa IKEA nova naplatna rampa pomerena je nešto dalje prema Vrčinu. Dakle, sada samo prolazimo kraj lokacije nekadašnje naplatne rampe i nakon nekih 7km nailazimo na prve table koje nas obaveštavaju o nailasku na novu naplatnu rampu.
Moderna naplatna rampa sada ima ukupno 9 prolaza, od kojih su 6 rezervisani za manualnu naplatu, a 3 za ENP naplatu elektronskim putem.Â
Prestrojavamo se u traku u kojoj nema nikog i približavamo se samoj naplatnoj rampi.
Uzimamo karticu iz automata, sistem prepoznaje registarski broj vozila i automatski podiže rampu. Nastavljamo dalje i najvažnije NA OVOM MESTU PONIÅ TAVAMO BROJAÄŒ KILOMETRAŽE NA "0". To svakako uradite i vi jer u nastavku intinerer ovu tačku podrazumeva kao početnu.
Uz malo pažnje kada prođete rampu, jer sada se 9 traka stapaju u dve ponovo smo na autoputu i u danu kada su uslovi za vožnju bili savršeni nastavljamo dalje u susret mestima koje ćemo evidentirati.
10788Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 2
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 2
Na 5. kilometru od naplatne rampe VRÄŒIN nailazimo na prvi parking. Ovaj za sada bez sadržaja uz tri hemijska wc-a i informaciju da se sledeće odmorište nalazi nakon 10km.
Â
Prvo sledeće odmorište, činjenično mnogo ozbiljnije  za pravljenje duže ili kraće pauze realno pogodnije pronalazimo na 10.4km. U pitanju je EKO pumpa u sklopu koje postoji kompleks OLYMPUS PLAZA. Em sa dobrim sadržajima, em već polako miriše na Grčku iako nas do Grčke čeka još mnogo puta.
Ovde osim dopune gorivom možete iskoristiti sasvim korektne toalete ili se okrepiti u kafeu. Naravno tu je i mini prodavnica ako nešto zatreba za vas ili automobil.
Nastavljamo dalje, sledi prvo isključenje sa autoputa koje je obeleženo brojem 31. a u pitanju je petlja MALI POŽAREVAC gde se isključuju svi oni koji iz nekog razloga žele put MLADENOVCA ili SOPOTA.Â
Nešto dalje je i uključenje na autoput gde će nam se pridružiti naši saputnici koji kreću ka Sitoniji iz Mladenovca ili okoline, a žele da se što pre uključe na autoput. Druga opcija za njih je preko Smederevske Palanke i Velike Plane gde će nam se ponovo pridružiti na autoputu ili preko Rače pa da se kod Markovca uključe na autoput. Kako kome milo. Mi ovom prilikom se isključujemo na petlji 31 i za vas istražujemo šta sve zanimljivog ima u okruženju MLADENOVCA. Tu je naravno KOSMAJ koji prvi obilazimo, u Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred, a palim borcima iz tog odreda je na vrhu planine podignut spomenik. Å umovito okruženje na putu do spomenika i lagani uspon nameću ovo mesto kao mesto zanimljivo za rekreativni obilazak u Prirodi. Â
Nešto dalje od spomenika na Kosmaju nalazi se i Manastir Tresije pravoslavni muški manastir koji pripada Eparhiji šumadijskoj Srpske pravoslavne crkve. Manastir je osnovan 1309. godine i u vreme kralja Dragutina. Nalazi se na Kosmaju, blizu današnjeg puta Sopot - Mladenovac, od Sopota je udaljen 6-7 kilometara, a od Mladenovca oko 15. Posvećen je svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Naziv Tresije je dobio po potoku koji izvire pored manastira. Manastir je rušen i obnavljan više puta. Prva obnova po dolasku Turaka bila je 1709. godine kada ga je obnovilo bratstvo Manastira Rakovica. Srušen je ponovo krajem 18. veka i obnovljen 1936. Tada je počela izgradnja konaka ali je Drugi svetski rat to prekinuo i kasnije je kamen utrošen na izgradnju hotela Hajdučica. Novi konak počet je 14. septembra 1991. kada je osveštan kamen temeljac donet sa Svete gore, a koji je položila kneginja Jelisaveta Karađorđević
Nastavljamo dalje putem koji kraj Tresija ide ka susednom selu NEMENIKUĆE gde se nalazi poznata KAFANA KOD TOME I NADE, mesto gde se služi odlično pečenje.
Leti je ovde svakako još bolji doživljaj zbog velike bašte i hladovine kojom ova kafana raspolaže. A u NEMENIKUĆE smo došli i da obiđemo Prijetelje vlasnike bajkovitog smeštaja na prelepoj lokaciji. U pitanju su KOSMAJSKI VAJATI PETRA gde ćemo malo porpičati sa dragim Ljudima, a i prenoćiti. Preporučujemo da ovo mesto upišete u listu POI tačaka ukoliko želite da na putu do Grčke prenoćite negde gde će doživljaj zagarantovano biti vrhunski.
U podnožju KOSMAJA nalazi se i selo KORAĆICA, inače rodno mesto legendarnog glumca BATE ŽIVOJINOVIĆA gde obilazimo mesto izuzetne energije MANASTIR PAVLOVAC. Nalazi se kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, a posvećen je Svetom Nikoli. Podignut je po naredbi despota Stefana Lazarevića (početkom XV veka) a manastir su izgradili učenici Rada Borovića (Rada Neimara) koji je bio despotov dvorski arhitekta. Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina. Obnovljen je u drugoj polovini 16. veka. U Pavlovcu je patrijarh Arsenije ÄŒarnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije moglo napustiti ovaj Božji dom pa su ih Turci sve ubili a manastir spalili i razorili. Njihove mošti nalaze se u temelju crkve posebno obeleženi. Manastir je obnovljen 1967. godine. Građen je od lomljenog kamena i živog kreča.
U KORAĆICI pronalazimo još jedno mesto koje leti dobija pun smisao, a u pitanju je TENESI kompleks sa prenoćištem i otvorenim bazenom.
Dakle KOSMAJ i okruženje zaista ima šta da ponudi pa ukoliko odlučite da ih obiđete zapamtite da je petlja broj 31 mesto gde ćete se sa autoputa isključiti. Mi se lagano vraćamo upravo ka toj petlji kako bi nastavili popisivanje elemenata novog intinera u nastavku puta. Ponovo smo na autoputu E-75, vozimo dalje ka jugu po kolovozu u odličnom stanju i ubrzo stižemo do odmorišta koje je već bilo najavljeno još kada smo odmakli 5km od naplatne rampe VRÄŒIN. Do sada smo prešli 14.5km.
Još jedan više parking za hitna zaustavljanja nego odmorište, hemijski wc ali tu je pa kome zatreba.Â
Mi nastavljamo bez zaustavljanja i na 18.6km nailazimo na petlju pod brojem 32. Ovo isključenje iskoristiće svi oni koji žele put UMÄŒARA ili GROCKE...
Odavde do Niša imamo još nepunih 190km.
Na 5. kilometru od naplatne rampe VRÄŒIN nailazimo na prvi parking. Ovaj za sada bez sadržaja uz tri hemijska wc-a i informaciju da se sledeće odmorište nalazi nakon 10km.
 Prvo sledeće odmorište, činjenično mnogo ozbiljnije  za pravljenje duže ili kraće pauze realno pogodnije pronalazimo na 10.4km. U pitanju je EKO pumpa u sklopu koje postoji kompleks OLYMPUS PLAZA. Em sa dobrim sadržajima, em već polako miriše na Grčku iako nas do Grčke čeka još mnogo puta.
Ovde osim dopune gorivom možete iskoristiti sasvim korektne toalete ili se okrepiti u kafeu. Naravno tu je i mini prodavnica ako nešto zatreba za vas ili automobil.
Nastavljamo dalje, sledi prvo isključenje sa autoputa koje je obeleženo brojem 31. a u pitanju je petlja MALI POŽAREVAC gde se isključuju svi oni koji iz nekog razloga žele put MLADENOVCA ili SOPOTA.Â
Nešto dalje je i uključenje na autoput gde će nam se pridružiti naši saputnici koji kreću ka Sitoniji iz Mladenovca ili okoline, a žele da se što pre uključe na autoput. Druga opcija za njih je preko Smederevske Palanke i Velike Plane gde će nam se ponovo pridružiti na autoputu ili preko Rače pa da se kod Markovca uključe na autoput. Kako kome milo. Mi ovom prilikom se isključujemo na petlji 31 i za vas istražujemo šta sve zanimljivog ima u okruženju MLADENOVCA. Tu je naravno KOSMAJ koji prvi obilazimo, u Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred, a palim borcima iz tog odreda je na vrhu planine podignut spomenik. Å umovito okruženje na putu do spomenika i lagani uspon nameću ovo mesto kao mesto zanimljivo za rekreativni obilazak u Prirodi. Â
Nešto dalje od spomenika na Kosmaju nalazi se i Manastir Tresije pravoslavni muški manastir koji pripada Eparhiji šumadijskoj Srpske pravoslavne crkve. Manastir je osnovan 1309. godine i u vreme kralja Dragutina. Nalazi se na Kosmaju, blizu današnjeg puta Sopot - Mladenovac, od Sopota je udaljen 6-7 kilometara, a od Mladenovca oko 15. Posvećen je svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Naziv Tresije je dobio po potoku koji izvire pored manastira. Manastir je rušen i obnavljan više puta. Prva obnova po dolasku Turaka bila je 1709. godine kada ga je obnovilo bratstvo Manastira Rakovica. Srušen je ponovo krajem 18. veka i obnovljen 1936. Tada je počela izgradnja konaka ali je Drugi svetski rat to prekinuo i kasnije je kamen utrošen na izgradnju hotela Hajdučica. Novi konak počet je 14. septembra 1991. kada je osveštan kamen temeljac donet sa Svete gore, a koji je položila kneginja Jelisaveta Karađorđević
Nastavljamo dalje putem koji kraj Tresija ide ka susednom selu NEMENIKUĆE gde se nalazi poznata KAFANA KOD TOME I NADE, mesto gde se služi odlično pečenje.
Leti je ovde svakako još bolji doživljaj zbog velike bašte i hladovine kojom ova kafana raspolaže. A u NEMENIKUĆE smo došli i da obiđemo Prijetelje vlasnike bajkovitog smeštaja na prelepoj lokaciji. U pitanju su KOSMAJSKI VAJATI PETRA gde ćemo malo porpičati sa dragim Ljudima, a i prenoćiti. Preporučujemo da ovo mesto upišete u listu POI tačaka ukoliko želite da na putu do Grčke prenoćite negde gde će doživljaj zagarantovano biti vrhunski.
U podnožju KOSMAJA nalazi se i selo KORAĆICA, inače rodno mesto legendarnog glumca BATE ŽIVOJINOVIĆA gde obilazimo mesto izuzetne energije MANASTIR PAVLOVAC. Nalazi se kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, a posvećen je Svetom Nikoli. Podignut je po naredbi despota Stefana Lazarevića (početkom XV veka) a manastir su izgradili učenici Rada Borovića (Rada Neimara) koji je bio despotov dvorski arhitekta. Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina. Obnovljen je u drugoj polovini 16. veka. U Pavlovcu je patrijarh Arsenije ÄŒarnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije moglo napustiti ovaj Božji dom pa su ih Turci sve ubili a manastir spalili i razorili. Njihove mošti nalaze se u temelju crkve posebno obeleženi. Manastir je obnovljen 1967. godine. Građen je od lomljenog kamena i živog kreča.
U KORAĆICI pronalazimo još jedno mesto koje leti dobija pun smisao, a u pitanju je TENESI kompleks sa prenoćištem i otvorenim bazenom.
Dakle KOSMAJ i okruženje zaista ima šta da ponudi pa ukoliko odlučite da ih obiđete zapamtite da je petlja broj 31 mesto gde ćete se sa autoputa isključiti. Mi se lagano vraćamo upravo ka toj petlji kako bi nastavili popisivanje elemenata novog intinera u nastavku puta. Ponovo smo na autoputu E-75, vozimo dalje ka jugu po kolovozu u odličnom stanju i ubrzo stižemo do odmorišta koje je već bilo najavljeno još kada smo odmakli 5km od naplatne rampe VRÄŒIN. Do sada smo prešli 14.5km.
Još jedan više parking za hitna zaustavljanja nego odmorište, hemijski wc ali tu je pa kome zatreba.Â
Mi nastavljamo bez zaustavljanja i na 18.6km nailazimo na petlju pod brojem 32. Ovo isključenje iskoristiće svi oni koji žele put UMÄŒARA ili GROCKE...
Odavde do Niša imamo još nepunih 190km.
10838Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 3
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 3
Odmakli smo tačno 23.8km od početka našeg putovanja na naplatnoj rampi VRÄŒIN i ovde nailazimo na skretanje za MOTEL JERINA, odmorište sa parkingom, restoranom i motelom.Â
Ostavljamo vama na procenu ponudu ovog mesta, a mi ipak nastavljamo dalje, čeka nas još dosta posla na putu do Vranja gde ćemo danas napraviti pauzu i prenoćiti.
Sledeća petlja VODANJ obeležena brojem 33 skretanje je za SMEDEREVO, a nalazi se na 24.5-om kilometru.
Dakle ko skreće ka SMEDEREVU ovde se isključuje na jedan od tri načina u šta ćemo se uskoro uveriti.
Na 29-om kilometru nailazimo na info tablu koja nam govori da za 1.5km sledi petlja KOLARI, sledeća u nizu, a obeležena pod brojem 34.
Ali pre petlje KOLARI nailazimo prvo na NIS-ovu benzinsku pumpu, lociranu na 30.2km...
Petlja KOLARI povezuje autoput sa KOLARIMA i SMEDEREVSKOM PALANKOM ali i putem koji vodi ka SMEDEREVU ISTOK.
Petlja KOLARI nalazi se na 30.5km, a prepoznaje se i po nadvožnjaku koji prelazi preko autoputa.
Odmakli smo tačno 23.8km od početka našeg putovanja na naplatnoj rampi VRÄŒIN i ovde nailazimo na skretanje za MOTEL JERINA, odmorište sa parkingom, restoranom i motelom.Â
Ostavljamo vama na procenu ponudu ovog mesta, a mi ipak nastavljamo dalje, čeka nas još dosta posla na putu do Vranja gde ćemo danas napraviti pauzu i prenoćiti.
Sledeća petlja VODANJ obeležena brojem 33 skretanje je za SMEDEREVO, a nalazi se na 24.5-om kilometru.
Dakle ko skreće ka SMEDEREVU ovde se isključuje na jedan od tri načina u šta ćemo se uskoro uveriti.
Na 29-om kilometru nailazimo na info tablu koja nam govori da za 1.5km sledi petlja KOLARI, sledeća u nizu, a obeležena pod brojem 34.
Ali pre petlje KOLARI nailazimo prvo na NIS-ovu benzinsku pumpu, lociranu na 30.2km...
Petlja KOLARI povezuje autoput sa KOLARIMA i SMEDEREVSKOM PALANKOM ali i putem koji vodi ka SMEDEREVU ISTOK.
Petlja KOLARI nalazi se na 30.5km, a prepoznaje se i po nadvožnjaku koji prelazi preko autoputa.
10824Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 4
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 4
Sada smo već odmakli 35.2km od Beograda, tačnije od naplatne rampe VRÄŒIN. Ovde nailazimo na još jedno odvajanje za SMEDEREVO ovaj put SMEDEREVO JUG.
Â
Kilometar dalje prolazimo ispod nadvožnjaka i na 36.2km nailazimo na petlju broj 35 gde se put odvaja za SMEDEREVO i KOVIN.
Mi naravno nastavljamo pravo prema putokazu za Niš.
Uskoro sledi još jedna petlja, ovaj put pod brojem 36 i nazivom POŽAREVAC. Nalazi se tačno na 37-om kilometru, a ovde se odvaja u slučaju izlaska za POŽAREVAC i VELIKO GRADIÅ TE. Naravno ovaj izlaz oskoristćete ukoliko želite da obiđete nalazište VIMINACIJUM, ostatke grada i utvrđenja iz rimskog perioda ili odlučite da posetite GOLUBAC ili LEPENSKI VIR.
Tri kilometra dalje nailazimo na LUK OIL pumpu MIHAJLOVAC koja osim snabdevanja gorivom nudi i mogućnost za pauzu. Izlaz za ovu pumpu je na 40.2km.
Ova pumpa poznata je po gorivu odličnog kvaliteta, radi 24h, a u sklopu nje nalaze se i menjačnica kao i minimarket gde se možete snabdeti osnovnim potrepštinama.
Sledeća pumpa i odmorište na koje nailazimo je LOZOVIÄŒKA ÄŒESMA. Ovde se nalazi NIS-ova pumpa, a isključenje za nju nalazi se na 50.5-om kilometru.
Odmah u nastavku pumpe nalazi se i odmorište sa restoranom LOZOVIÄŒKA ÄŒESMA pa iskoristite ovo isključenje ukoliko želite baš ovde da napravite pauzu za odmor i okrepljenje. Sudeći po broju kamiona i autobusa na parkingu kafane reklo bi se da je hrana ovde dobra.
Mi se ipak ne zaustavljamo ovde, nastavljamo dalje jer sledi KRNJEVO, sledeće odmorište sa kojim želimo da vas upoznamo. Udaljeno 57.3km od Beograda što je možda za odmor prerano ali vrlo zanimljivo za naše saputnike koji su put Sitonije krenuli iz Subotice ili okoline.
Pa eto evidentirajte ovo skretanje jer ovde postoje dva zanimljiva mesta. Prvo je ETNO KUĆA RESTORAN jedan od boljih u ovom kraju poznat po odličnoj tradicionalnoj kuhinji i jelima sa roštilja na ćumur. Specijalitet kuće su jagnjetina i teletina ispod sača. Pa i naziv KAFANA ZA DVA DANA je sasvim primeren doživljaju. Telefon kafane je 063/888-98-66. Odmah u nastavku ETNO KUĆE nalazi se i moderan skoro renoviran motel A1 koji nudi uslugu noćenja po principu bed & breakfast inače visoko ocenjen i kod booking.com.
I ovde konstatujemo veliki broj autobusa koji dolaze sa zapada pa pretpostavljamo da je kvalitetna usluga glavni razlog za to. Nastavljamo dalje ka Velikoj Plani.
Sada smo već odmakli 35.2km od Beograda, tačnije od naplatne rampe VRÄŒIN. Ovde nailazimo na još jedno odvajanje za SMEDEREVO ovaj put SMEDEREVO JUG.
 Kilometar dalje prolazimo ispod nadvožnjaka i na 36.2km nailazimo na petlju broj 35 gde se put odvaja za SMEDEREVO i KOVIN.
Mi naravno nastavljamo pravo prema putokazu za Niš.
Uskoro sledi još jedna petlja, ovaj put pod brojem 36 i nazivom POŽAREVAC. Nalazi se tačno na 37-om kilometru, a ovde se odvaja u slučaju izlaska za POŽAREVAC i VELIKO GRADIÅ TE. Naravno ovaj izlaz oskoristćete ukoliko želite da obiđete nalazište VIMINACIJUM, ostatke grada i utvrđenja iz rimskog perioda ili odlučite da posetite GOLUBAC ili LEPENSKI VIR.
Tri kilometra dalje nailazimo na LUK OIL pumpu MIHAJLOVAC koja osim snabdevanja gorivom nudi i mogućnost za pauzu. Izlaz za ovu pumpu je na 40.2km.
Ova pumpa poznata je po gorivu odličnog kvaliteta, radi 24h, a u sklopu nje nalaze se i menjačnica kao i minimarket gde se možete snabdeti osnovnim potrepštinama.
Sledeća pumpa i odmorište na koje nailazimo je LOZOVIÄŒKA ÄŒESMA. Ovde se nalazi NIS-ova pumpa, a isključenje za nju nalazi se na 50.5-om kilometru.
Odmah u nastavku pumpe nalazi se i odmorište sa restoranom LOZOVIÄŒKA ÄŒESMA pa iskoristite ovo isključenje ukoliko želite baš ovde da napravite pauzu za odmor i okrepljenje. Sudeći po broju kamiona i autobusa na parkingu kafane reklo bi se da je hrana ovde dobra.
Mi se ipak ne zaustavljamo ovde, nastavljamo dalje jer sledi KRNJEVO, sledeće odmorište sa kojim želimo da vas upoznamo. Udaljeno 57.3km od Beograda što je možda za odmor prerano ali vrlo zanimljivo za naše saputnike koji su put Sitonije krenuli iz Subotice ili okoline.
Pa eto evidentirajte ovo skretanje jer ovde postoje dva zanimljiva mesta. Prvo je ETNO KUĆA RESTORAN jedan od boljih u ovom kraju poznat po odličnoj tradicionalnoj kuhinji i jelima sa roštilja na ćumur. Specijalitet kuće su jagnjetina i teletina ispod sača. Pa i naziv KAFANA ZA DVA DANA je sasvim primeren doživljaju. Telefon kafane je 063/888-98-66. Odmah u nastavku ETNO KUĆE nalazi se i moderan skoro renoviran motel A1 koji nudi uslugu noćenja po principu bed & breakfast inače visoko ocenjen i kod booking.com.
I ovde konstatujemo veliki broj autobusa koji dolaze sa zapada pa pretpostavljamo da je kvalitetna usluga glavni razlog za to. Nastavljamo dalje ka Velikoj Plani.
10748Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 5
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 5
Odmakli smo nepun sat od centra Beograda, a sledeće mesto na koje nailazimo je VELIKA PLANA. Ovo isključenje koriste i svi oni koji se isključuju u pravcu SMEDEREVSKE PALANKE i ŽABARA, odnosno uključuju na autoput naši saputnici koji odavde sa nama nastavljaju dalje ka granici Makedonije i Grčke.
U pitanju je petlja broj 37 i odvajanje za VELIKU PLANU ali pre same petlje na 64.5km nailazimo prvo na skretanje za NIS-ovu pumpu.
Â
Ovo isključenje koristi se i ukoliko želite da svratite do MCDONALDS restorana koji se nalazi odmah iza pumpe.
Â
U ovom Meku možete se poslužiti i iz kola ukoliko baš žurite, a radno vreme je od 0-24h. Nepun kilometar nakon odvajanja za pumpu i Mek nailazimo i na petlju broj 37 gde je isključenje za VELIKU PLANU, a braon info table koje nas informišu o atrakcijama i spomenicima kulture pokazuju put ka dva manastira KOPORIN i POKAJNICA.
Upisujemo kilometražu 65.2km koliko smo prešli od početka evidentiranja podataka za ovaj intinerer na naplatnoj rampi VRÄŒIN do petlje broj 37 i isključenja za VELIKU PLANU. Ukoliko se ovde isključite i krenete oko 2km magistralnim požarevačkim putem odmah nakon ciglane nalazi se etno kompleks MORAVSKI KONACI. Etno selo MORAVSKI KONACI je napravljeno kao reprezentativno mesto za odmor, rekreaciju i relaksaciju od svakodnevnog posla i stresa kojem je savremeni čovek izložen. Strukturalno je podeljen u dva dela.
Prvi deo kompleksa je turističko-ugostiteljski
Na ulasku u etno selo posetioce čeka veliki parking. Parking je prostran i pogodan kako za automobile tako i za autobuse i ne naplaćuje se. Ulazom u etno selo posebnu pažnju privlači srpska pravoslaavna crkva posvećena Svetom ocu Nikoli
Â
Idući dalje kroz etno selo nailazite na naselje za konačenje sagrađeno od autohtonih starih kuća, koje su sa pažnjom, po napuštenim srpskim selima, demontirane i kod nas ponovo sklopljene. Enterijer kuća je prilagođen savremenom stilu života i potrebama savremenog turiste.
Na sredini etno sela dominira prelep restoran domaće kuhinje izgrađen od drveta, stakla i kamena. Kapacitet restorana je 220 mesta. Zgrada je podignuta u obliku duplog krsta, a smeštena je na samoj obali jezera veličine 1.5 hektara. U restoranu će Vas dočekati ljubazno osoblje odeveno u srpsku narodnu nošnju. Oko restorana domaće kuhinje se nalazi jezero sa 9 ostrva međusobno povezanih drvenim mostićima, sa malim kamenim stepenicama koje vode do same obale jezera. Na dva od devet ostrva se nalaze etno soba, svojevrstan izložbeni prostor starog nameštaja i pokućstva i kafedžinica u kojoj se služe domaći slatkiši i ručno melje kafa, kako bi posetioci imali priliku da vide kako se to nekada radilo.
Po jezeru se može ploviti, posebno za to napravljenim drvenim čamcima koji imaju svoju marinu. Na drugoj obali jezera, preko puta restorana, napravljeno je posebno poluostrvo koje predstavlja letnju pozornicu i binu za muzičare. Na obali jezera napravljene su i dve vodenice čije klepetanje dočarava potpuni ambijent prošlih vremena. Za one željne šetnje po prirodi napravljena je i šetačka kamena staza sa klupama za odmor duž obale jezera
Drugi deo centra je sportsko-rekreativni.
Sportsko-rekreativni deo kompleksa čine otvoreni bazeni - bazen za odrasle dubine 1.5 m, bazen za decu dubine 0.5m sa atrakcijama i bazen dubinе 1.2m. Bazeni su opremljeni svom potrebnom infra i supra strukturom – toaleti, tuševi, brza hrana, osvežavajuća pića, sladoledi... Gostima su na raspolaganju ležaljke i suncobrani.
Ovde je i info tabla koja nas obaveštava da je za 15km sledeća OMV pumpa što je nama korisna informacija s obzirom da ćemo ovde sipati gorivo. Naime OMV je naša partnerska firma i iskoristićemo vaučere da dospemo gorivo i napravimo kraću pauzu. Ali u sledećih 15-ak kilometara pronalazimo još dosta toga. Prvo na 74.8km nailazimo na informaciju da nas do petlje broj 38 MARKOVAC deli još 1.5km.
Petlja broj 38 koja sledi uskoro raskrsnica je mnogih puteva pa ćemo ovde na kratko zastati kako bi razjasnili sve opcije koje postoje ovde. Prvo ovde je isključenje za SVILAJNAC simpatično mestašce u kojem se nalazi zanimljiva atrakcija PRIRODNJAÄŒKI MUZEJ. Prirodnjački centar Srbije Svilajnac predstavlja spoj nauke, obrazovanja, zabave i turizma na jednom mestu, na vrlo specifičan način. Takav koncept čini ga jedinstvenim u ovom delu Evrope.
Atraktivnost Prirodnjačkog centra Srbije ogleda se u jedinstvu velikog izložbenog (muzejskog) prostora i zabavnog dino-parka na otvorenom. Muzejski deo Prirodnjačkog centra Srbije čini 8 tematskih izložbi, koje se nalaze u samom objektu, dok se jedna izložba nalazi u parku, u unutrašnjosti modela vulkana.
Na izradi svih postavki učestvovali su stručnjaci Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i kustosi Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajncu. Nešto zanimljivo i vredno silaska sa autoputa.
A ukoliko odlučite da napravite nešto dužu aktivnu pauzu predlažemo da se ovde isključite i obiđete dve izuzetne atrakcije u ovom delu Srbije, MANASTIR MANASIJU ili RESAVSKU PEĆINU. ÄŒisto informativno da znate da se ovde nakon DESPOTOVCA nalaze i LISINE poznate po vodopadu VELIKI BUK, KRUPAJSKO VRELO, PARK MINIJATURA... dosta toga vrednog pažnje i eventualnog plana da krenete dan ranije i možda ovde napravite pauzu sa noćenjem i obilaskom ovih atrakcija. Upravo zato savetujemo da petlju 38 MARKOVAC upišete kao POI tačku.
Â
Â
Â
Â
Â
Â
I još nešto što će nekome biti zanimljivo nekih 400m nakon petlje MARKOVAC odvajanje za poznati motel STARI HRAST. Ovo isključenje se nalazi na 76.7-om kilometru. U sklopu motela se nalazi restoran nacionalne i internacionalne kuhinje kao i smeštajni kapacitet sa 48 soba. Motel raspolaže sa dve sale za sastanke, seminare i radionice. U okviru motela je i odlicno snabdeven market. Objekat je smešten na 5 Ha zemljišta, tako da raspolaže velikim, dvostrano orjentisanim parkingom, kako za automobile tako i za autobuse i kamione. Gostima motela su na raspolaganju otvoreni tereni za sport i rekreaciju(košarka, mali fudbal). Motel Stari Hrast sa svim svojim kapacitetima radi 24h dnevno. Objekat je 24h pod nadzorom fizičko-tehnickog obezbedenja.
U nastavku puta na koji se isključujete ukoliko svraćate do STAROG HRASTA nalazi se još jedna benzinska pumpa, ovaj put iz lanca MOL.
Ukoliko želite ovde da svratite evidentirajte 76.7km kao mesto isključenja sa autoputa.
Mi nastavljamo dalje, od ove tačke do Niša imamo još 129km.
Odmakli smo nepun sat od centra Beograda, a sledeće mesto na koje nailazimo je VELIKA PLANA. Ovo isključenje koriste i svi oni koji se isključuju u pravcu SMEDEREVSKE PALANKE i ŽABARA, odnosno uključuju na autoput naši saputnici koji odavde sa nama nastavljaju dalje ka granici Makedonije i Grčke.
U pitanju je petlja broj 37 i odvajanje za VELIKU PLANU ali pre same petlje na 64.5km nailazimo prvo na skretanje za NIS-ovu pumpu.
 Ovo isključenje koristi se i ukoliko želite da svratite do MCDONALDS restorana koji se nalazi odmah iza pumpe.
 U ovom Meku možete se poslužiti i iz kola ukoliko baš žurite, a radno vreme je od 0-24h. Nepun kilometar nakon odvajanja za pumpu i Mek nailazimo i na petlju broj 37 gde je isključenje za VELIKU PLANU, a braon info table koje nas informišu o atrakcijama i spomenicima kulture pokazuju put ka dva manastira KOPORIN i POKAJNICA.
Upisujemo kilometražu 65.2km koliko smo prešli od početka evidentiranja podataka za ovaj intinerer na naplatnoj rampi VRÄŒIN do petlje broj 37 i isključenja za VELIKU PLANU. Ukoliko se ovde isključite i krenete oko 2km magistralnim požarevačkim putem odmah nakon ciglane nalazi se etno kompleks MORAVSKI KONACI. Etno selo MORAVSKI KONACI je napravljeno kao reprezentativno mesto za odmor, rekreaciju i relaksaciju od svakodnevnog posla i stresa kojem je savremeni čovek izložen. Strukturalno je podeljen u dva dela.
Prvi deo kompleksa je turističko-ugostiteljski
Na ulasku u etno selo posetioce čeka veliki parking. Parking je prostran i pogodan kako za automobile tako i za autobuse i ne naplaćuje se. Ulazom u etno selo posebnu pažnju privlači srpska pravoslaavna crkva posvećena Svetom ocu Nikoli
 Idući dalje kroz etno selo nailazite na naselje za konačenje sagrađeno od autohtonih starih kuća, koje su sa pažnjom, po napuštenim srpskim selima, demontirane i kod nas ponovo sklopljene. Enterijer kuća je prilagođen savremenom stilu života i potrebama savremenog turiste.
Na sredini etno sela dominira prelep restoran domaće kuhinje izgrađen od drveta, stakla i kamena. Kapacitet restorana je 220 mesta. Zgrada je podignuta u obliku duplog krsta, a smeštena je na samoj obali jezera veličine 1.5 hektara. U restoranu će Vas dočekati ljubazno osoblje odeveno u srpsku narodnu nošnju. Oko restorana domaće kuhinje se nalazi jezero sa 9 ostrva međusobno povezanih drvenim mostićima, sa malim kamenim stepenicama koje vode do same obale jezera. Na dva od devet ostrva se nalaze etno soba, svojevrstan izložbeni prostor starog nameštaja i pokućstva i kafedžinica u kojoj se služe domaći slatkiši i ručno melje kafa, kako bi posetioci imali priliku da vide kako se to nekada radilo.
Po jezeru se može ploviti, posebno za to napravljenim drvenim čamcima koji imaju svoju marinu. Na drugoj obali jezera, preko puta restorana, napravljeno je posebno poluostrvo koje predstavlja letnju pozornicu i binu za muzičare. Na obali jezera napravljene su i dve vodenice čije klepetanje dočarava potpuni ambijent prošlih vremena. Za one željne šetnje po prirodi napravljena je i šetačka kamena staza sa klupama za odmor duž obale jezera
Drugi deo centra je sportsko-rekreativni.
Sportsko-rekreativni deo kompleksa čine otvoreni bazeni - bazen za odrasle dubine 1.5 m, bazen za decu dubine 0.5m sa atrakcijama i bazen dubinе 1.2m. Bazeni su opremljeni svom potrebnom infra i supra strukturom – toaleti, tuševi, brza hrana, osvežavajuća pića, sladoledi... Gostima su na raspolaganju ležaljke i suncobrani.
Ovde je i info tabla koja nas obaveštava da je za 15km sledeća OMV pumpa što je nama korisna informacija s obzirom da ćemo ovde sipati gorivo. Naime OMV je naša partnerska firma i iskoristićemo vaučere da dospemo gorivo i napravimo kraću pauzu. Ali u sledećih 15-ak kilometara pronalazimo još dosta toga. Prvo na 74.8km nailazimo na informaciju da nas do petlje broj 38 MARKOVAC deli još 1.5km.
Petlja broj 38 koja sledi uskoro raskrsnica je mnogih puteva pa ćemo ovde na kratko zastati kako bi razjasnili sve opcije koje postoje ovde. Prvo ovde je isključenje za SVILAJNAC simpatično mestašce u kojem se nalazi zanimljiva atrakcija PRIRODNJAÄŒKI MUZEJ. Prirodnjački centar Srbije Svilajnac predstavlja spoj nauke, obrazovanja, zabave i turizma na jednom mestu, na vrlo specifičan način. Takav koncept čini ga jedinstvenim u ovom delu Evrope.
Atraktivnost Prirodnjačkog centra Srbije ogleda se u jedinstvu velikog izložbenog (muzejskog) prostora i zabavnog dino-parka na otvorenom. Muzejski deo Prirodnjačkog centra Srbije čini 8 tematskih izložbi, koje se nalaze u samom objektu, dok se jedna izložba nalazi u parku, u unutrašnjosti modela vulkana.
Na izradi svih postavki učestvovali su stručnjaci Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i kustosi Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajncu. Nešto zanimljivo i vredno silaska sa autoputa.
A ukoliko odlučite da napravite nešto dužu aktivnu pauzu predlažemo da se ovde isključite i obiđete dve izuzetne atrakcije u ovom delu Srbije, MANASTIR MANASIJU ili RESAVSKU PEĆINU. ÄŒisto informativno da znate da se ovde nakon DESPOTOVCA nalaze i LISINE poznate po vodopadu VELIKI BUK, KRUPAJSKO VRELO, PARK MINIJATURA... dosta toga vrednog pažnje i eventualnog plana da krenete dan ranije i možda ovde napravite pauzu sa noćenjem i obilaskom ovih atrakcija. Upravo zato savetujemo da petlju 38 MARKOVAC upišete kao POI tačku.
      I još nešto što će nekome biti zanimljivo nekih 400m nakon petlje MARKOVAC odvajanje za poznati motel STARI HRAST. Ovo isključenje se nalazi na 76.7-om kilometru. U sklopu motela se nalazi restoran nacionalne i internacionalne kuhinje kao i smeštajni kapacitet sa 48 soba. Motel raspolaže sa dve sale za sastanke, seminare i radionice. U okviru motela je i odlicno snabdeven market. Objekat je smešten na 5 Ha zemljišta, tako da raspolaže velikim, dvostrano orjentisanim parkingom, kako za automobile tako i za autobuse i kamione. Gostima motela su na raspolaganju otvoreni tereni za sport i rekreaciju(košarka, mali fudbal). Motel Stari Hrast sa svim svojim kapacitetima radi 24h dnevno. Objekat je 24h pod nadzorom fizičko-tehnickog obezbedenja.
U nastavku puta na koji se isključujete ukoliko svraćate do STAROG HRASTA nalazi se još jedna benzinska pumpa, ovaj put iz lanca MOL.
Ukoliko želite ovde da svratite evidentirajte 76.7km kao mesto isključenja sa autoputa.
Mi nastavljamo dalje, od ove tačke do Niša imamo još 129km.
10836Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 6
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 6
Bližimo se polako 80-om kilometru vožnje autoputem E-75 i nailazimo na benzinsku pumpu iz lanca OMV. Info tabla da je isključenje za pumpu za 250m pa se polako prestrojavamo u desnu traku jer ovde planiramo kraću pauzu, za dopunu gorivom i da se popije topao čaj.
OMV je naša partnerska firma pa s obzirom da imamo vrednosne vaučere iskoristićemo priliku za dopunu gorivom.
OMV pumpa LAPOVO-JUG nalazi se na tačno 80km od početka puta i naplatne rampe VRÄŒIN.Â
Osim kvalitetnog goriva kojim će u nastavku našeg puta vožnja biti pravo zadovoljstvo ova pumpa ima odličan i čist toalet, možda i najčistiji na celom putu do granice. Pumpa ima i kafe deo gde se možete okrepiti i minimarket gde se mogu kupiti razni proizvodi za vas ili vaš automobil. Mi tradicionalno kada ovuda prolazimo zimi naručujemo voćni čaj da se malo zagrejemo.
Pomenuh vrednosne vaučere koje i moji gosti na Sitoniji uveliko koriste i dobijaju potpuno besplatno. Naime postoji način da se do ovih vaučera dođe na vrlo jednostavan način tako da vaš put do Sitonije ili barem makedonske granice gde su cene goriva dosta povoljnije bude bez troškova za gorivo. Ostaju naravno samo putarine o kojima ćemo u nastavcima koji slede i kako budemo nailazili na naplatne rampe.Â
Volvo je dopunjen dizelom, mi osveženi i nastavljamo dalje, dakle ponovo smo na autoputu gde za 2.5km nailazimo na petlju broj 39 odnsono isključenje za LAPOVO.
Sledeća info tabla na koju nailazimo govori nam da do Niša imamo još 124km, a da je sledeće isključenje za BATOÄŒINU i KRAGUJEVAC.
Petlja 40 nalazi se na 86.4km i ovde se isključujete ukoliko planirate da obiđete KRAGUJEVAC ili možda nešto dalje KRALJEVO. KRAGUJEVAC ima dosta atrakcija, ovom prilikom pomenuo bih sledeće: Spomen park Kragujevački oktobar, Eko park Ilina voda, Jezero Bubanj, Regentova kuća, Kreativni park, Manastir Drača... A fotografija koja sledi je iz MANASTIRA ŽIÄŒA koja uz STUDENICU predstavlja najznačajnije manastire na ovom području.
Manastir Žiča je manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi u blizini grada Kraljeva. Manastir, zajedno sa Crkvom svetog uspenja je sagradio prvi kralj Srbije, Stefan Prvovenčani. Manastir je uništen u 13. veku, ali je ponovo sagradio kralj Stefan Milutin početkom 14. veka. Istorija manastira Žiče počela je onog trenutka kada je sedamanestogodišnji Rastko Nemanji odlučio da napusti dvor svog oca Stefana Nemanje i posveti se monaškom životu na Svetoj gori Atoskoj. Kada se početkom XIII veka vratio sa Svete gore u Srbiju sa moštima svetog mu roditelja Simeona Mirotočivog, srpska država je bila potrešena sukobom između Stefana i Vukana. Pomirivši zavađenu braću Sveti Sava je zajedno sa Stefanom odlučio da sagradi manastir Žiču kao srpsku carsku lavru.
Mesto na kom se gradio manastir bilo je podjednako udaljeno i od Carigrada i od Rima, što je tumačeno tako da je  na raskršću između pravoslavnog Istoka i rimokatoličkog Zapada. Crkva u manastiru Žiči koja je posvećena Hristovom Vaznesenju (Sveti Spas) građena je oko dvadeset godina. Crkva je kao celina predstavljala ne samo manastirski hram već i katedralu prvog srpskog arhiepiskopa. U građenju crkve uočavaju se novine u odnosu na hramove iz vremena Stefana Nemanje.
Nastavljamo dalje ka Nišu od kojeg nas sada deli 120km, a sledeće isključenje je za mesto JAGODINA. Neposredno pred petlju JAGODINA na 107.5km saznajemo da za 3km započinje i VINSKI PUT JAGODINSKO VINOGORJE.
A za sve koji voze na metan (CNG) evo i informacije da na ulazu u JAGODINU postoji pumpa koja toči ovu vrstu goriva.
JAGODINA je poznata po mnogim atrakcijama, tu se nalazi jedan od najvećih Akvaparkova u Srbiji, Muzej voštanih figura, Zavičajni muzej, Vinarija Temet, Gradski park Äurđevo brdo... Za vas od mene fotografija MANSTIRA JOÅ ANICA koji obiđem često kada me put nanese na petlju broj 41.
Srednjovekovni manastir Jošanica leži na svega devet kilometara zapadno od Jagodine, u blizini drevnih sela Crnča i Lozovika, rasutih po pribrežju Crnog vrha. Smešten je duboko u živopisnoj klisuri istoimene slapovite reke, na zaravni između brda Ravnog Gaja i ÄŒukara, i usred bukove i hrastove šume nad kojom se često čuje kliktaj orlova. Kroz manastir vijuga savremeni put koji se sa zapada, od sela Sikovca, spušta sve do dna klisure, gde izbija pred kameniti vis Å arenik pod kojim leži Jošanički Prnjavor, stešnjen modernim kamenolomom. Jezgro manastira Jošanice čini mala, dvokupolna crkva, koja je prvobitno bila posvećena sv. velikomučeniku Dimitriju, solunskom mirotočcu, ali je pre više od dva veka dobila sadašnjeg patrona, sv. oca Nikolu Mirlikijskog. Ova skromna vlasteoska zadužbina iz poznog srednjeg veka predstavljala je sakralno središte monaške zajednice koja je obitavala u klisuri i brdima oko reke Jošanice.
Tokom obnove 1856–1858. izgled crkve bitno je izmenjen, zbog čega je 1967–1971. podvrgnuta restauraciji.
U nastavku puta nakon JAGODINE sledi ĆUPRIJA, a pre ĆUPRIJE još nekoliko mesta koje ćemo detaljno opisati u sledećem nastavku...
Bližimo se polako 80-om kilometru vožnje autoputem E-75 i nailazimo na benzinsku pumpu iz lanca OMV. Info tabla da je isključenje za pumpu za 250m pa se polako prestrojavamo u desnu traku jer ovde planiramo kraću pauzu, za dopunu gorivom i da se popije topao čaj.
OMV je naša partnerska firma pa s obzirom da imamo vrednosne vaučere iskoristićemo priliku za dopunu gorivom.
OMV pumpa LAPOVO-JUG nalazi se na tačno 80km od početka puta i naplatne rampe VRÄŒIN.Â
Osim kvalitetnog goriva kojim će u nastavku našeg puta vožnja biti pravo zadovoljstvo ova pumpa ima odličan i čist toalet, možda i najčistiji na celom putu do granice. Pumpa ima i kafe deo gde se možete okrepiti i minimarket gde se mogu kupiti razni proizvodi za vas ili vaš automobil. Mi tradicionalno kada ovuda prolazimo zimi naručujemo voćni čaj da se malo zagrejemo.
Pomenuh vrednosne vaučere koje i moji gosti na Sitoniji uveliko koriste i dobijaju potpuno besplatno. Naime postoji način da se do ovih vaučera dođe na vrlo jednostavan način tako da vaš put do Sitonije ili barem makedonske granice gde su cene goriva dosta povoljnije bude bez troškova za gorivo. Ostaju naravno samo putarine o kojima ćemo u nastavcima koji slede i kako budemo nailazili na naplatne rampe.Â
Volvo je dopunjen dizelom, mi osveženi i nastavljamo dalje, dakle ponovo smo na autoputu gde za 2.5km nailazimo na petlju broj 39 odnsono isključenje za LAPOVO.
Sledeća info tabla na koju nailazimo govori nam da do Niša imamo još 124km, a da je sledeće isključenje za BATOÄŒINU i KRAGUJEVAC.
Petlja 40 nalazi se na 86.4km i ovde se isključujete ukoliko planirate da obiđete KRAGUJEVAC ili možda nešto dalje KRALJEVO. KRAGUJEVAC ima dosta atrakcija, ovom prilikom pomenuo bih sledeće: Spomen park Kragujevački oktobar, Eko park Ilina voda, Jezero Bubanj, Regentova kuća, Kreativni park, Manastir Drača... A fotografija koja sledi je iz MANASTIRA ŽIÄŒA koja uz STUDENICU predstavlja najznačajnije manastire na ovom području.
Manastir Žiča je manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi u blizini grada Kraljeva. Manastir, zajedno sa Crkvom svetog uspenja je sagradio prvi kralj Srbije, Stefan Prvovenčani. Manastir je uništen u 13. veku, ali je ponovo sagradio kralj Stefan Milutin početkom 14. veka. Istorija manastira Žiče počela je onog trenutka kada je sedamanestogodišnji Rastko Nemanji odlučio da napusti dvor svog oca Stefana Nemanje i posveti se monaškom životu na Svetoj gori Atoskoj. Kada se početkom XIII veka vratio sa Svete gore u Srbiju sa moštima svetog mu roditelja Simeona Mirotočivog, srpska država je bila potrešena sukobom između Stefana i Vukana. Pomirivši zavađenu braću Sveti Sava je zajedno sa Stefanom odlučio da sagradi manastir Žiču kao srpsku carsku lavru.
Mesto na kom se gradio manastir bilo je podjednako udaljeno i od Carigrada i od Rima, što je tumačeno tako da je  na raskršću između pravoslavnog Istoka i rimokatoličkog Zapada. Crkva u manastiru Žiči koja je posvećena Hristovom Vaznesenju (Sveti Spas) građena je oko dvadeset godina. Crkva je kao celina predstavljala ne samo manastirski hram već i katedralu prvog srpskog arhiepiskopa. U građenju crkve uočavaju se novine u odnosu na hramove iz vremena Stefana Nemanje.
Nastavljamo dalje ka Nišu od kojeg nas sada deli 120km, a sledeće isključenje je za mesto JAGODINA. Neposredno pred petlju JAGODINA na 107.5km saznajemo da za 3km započinje i VINSKI PUT JAGODINSKO VINOGORJE.
A za sve koji voze na metan (CNG) evo i informacije da na ulazu u JAGODINU postoji pumpa koja toči ovu vrstu goriva.
JAGODINA je poznata po mnogim atrakcijama, tu se nalazi jedan od najvećih Akvaparkova u Srbiji, Muzej voštanih figura, Zavičajni muzej, Vinarija Temet, Gradski park Äurđevo brdo... Za vas od mene fotografija MANSTIRA JOÅ ANICA koji obiđem često kada me put nanese na petlju broj 41.
Srednjovekovni manastir Jošanica leži na svega devet kilometara zapadno od Jagodine, u blizini drevnih sela Crnča i Lozovika, rasutih po pribrežju Crnog vrha. Smešten je duboko u živopisnoj klisuri istoimene slapovite reke, na zaravni između brda Ravnog Gaja i ÄŒukara, i usred bukove i hrastove šume nad kojom se često čuje kliktaj orlova. Kroz manastir vijuga savremeni put koji se sa zapada, od sela Sikovca, spušta sve do dna klisure, gde izbija pred kameniti vis Å arenik pod kojim leži Jošanički Prnjavor, stešnjen modernim kamenolomom. Jezgro manastira Jošanice čini mala, dvokupolna crkva, koja je prvobitno bila posvećena sv. velikomučeniku Dimitriju, solunskom mirotočcu, ali je pre više od dva veka dobila sadašnjeg patrona, sv. oca Nikolu Mirlikijskog. Ova skromna vlasteoska zadužbina iz poznog srednjeg veka predstavljala je sakralno središte monaške zajednice koja je obitavala u klisuri i brdima oko reke Jošanice.
Tokom obnove 1856–1858. izgled crkve bitno je izmenjen, zbog čega je 1967–1971. podvrgnuta restauraciji.
U nastavku puta nakon JAGODINE sledi ĆUPRIJA, a pre ĆUPRIJE još nekoliko mesta koje ćemo detaljno opisati u sledećem nastavku...
10852Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 7
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 7
Na 117.4-om kilometru nailazimo na još jedno odmorište ovaj put ponovo sa ukusom Grčke. U pitanju je odmorište OLYMPUS PLAZA i uz nju benzinska pumpa iz sistema EKO. Po info tabli postavljenoj neposredno pre isključenja ovo odmorište zove se ĆUPRIJA I.
Odmorište gde na pumpi imaju sve vrste goriva usključujući i gas (TNG), a imaju i kafe deo, mini prodavnicu, ATM bankomat, toalete...
Sledeća info tabla govori nam da do petlje broj 42 ĆUPRIJA imamo još 1.5km.
Ali pre samog isključenja prolazimo kraj MOTELA IN, a tu je i proširenje i parking gde policija obično zaustavlja autobuse i kamione. Malo kontrola, malo "dogovaranje" za srećan put.
Petlja 42 nalazi se na tačno 120.3km od VRÄŒINA, a odavde se može i ka DESPOTOVCU ako ste ono isključenje kod SVILAJNCA propustili. A tu je i putokaz za još jednu veliku srpsku svetinju Manastir RAVANICA.
Međutim znajući da ovde ima još dosta toga mi ćemo se isključiti kako bi vama u slici i reči preneli sve te spoznaje i informacije.
U podnožju Kučajskih planina, pored sela Senje kod Ćuprije obilazimo Manastir RAVANICU. Ovaj manastir je zadužbina kneza Lazara, koji je poginuo u bici na Kosovu na Vidovdan, 28. juna 1389. Crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem i ograđena je čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula. Ravanica je sagrađena između 1375. i 1377. godine, a freske su oslikane nekoliko godina pred Kosovsku bitku. Na ktitorskoj kompoziciji se, pored kneza Lazara nalazi i knjeginja Milica i njihovi sinovi Stefan i Vuk.
Posle pogibije Knez Lazar je sahranjen u crkvi Voznesenja u Prištini, odakle je posle godinu dana prenesen i sahranjen u crkvi manastira Ravanica. Nažalost, sudbina nije dozvolila da slavni knez odmah nađe večiti mir u svojoj zadužbini. U vreme seobe Srba manastirski monasi napustili su Ravanicu i sa sobom poneli mošti velikoga kneza. Punih sedam godina posmrtni ostaci kneza Lazara nalazile su se u Sent Andreji, da bi odatle bile prebačene u manastir Vrdnik na Fruškoj Gori, koji od tada nosi ime Ravanica. U svom novom domu mošti kneza Lazara provele su punih 250 godina, dok 1942. godine nisu prenete u Sabornu crkvu u Beogradu. Uoči obeležavanja 600 godina od Kosovskog boja, mošti kneza Lazara krenule su kroz Srbiju na svoj poslednji put do prvog i konačnog boravišta - manastira Ravanica. Zadužbinar se vratio u svoju zadužbinu 6. septembra 1989. godine i tu našao večni mir.Â
Izgradnja manastira počela je 1376. godine, a završena je pet godina kasnije, 1381. Arhitektonski, sa izgradnjom crkve u Ravanici, koja je posvećena Svetom Spasu - Vaznesenju Gospodnjem, počinje nova epoha graditeljstva u Srbiji nazvana "moravska škola". Posle propasti srpske države manastir je nekoliko puta rušen. Prvi put 1439. godine, da bi početkom 18. veka bio potpuno napušten. U njega se posle 28 godina prvi vratio ravanički monah Stefan. Manastir je bio opasan snažnim zidom ojačanim kulama od kojih danas postoje ruševine. Tokom druge polovine 18 veka Ravanica je postala centar ustaničkog pokreta za oslobođenje od Turaka, zbog čega je više puta stradala. Poveljom kneza Lazara manastir je dobio preko 1000 hektara šume i preko 20 hektara obradive zemlje. Precizno je bio pobrojan i spisak sela koja su ulazila u manastirski posed, a jedno od njih je bilo i selo Ravno. Manastir je dobio ime po reci Ravanici koja se kod Ćuprije uliva u Veliku Moravu.
U nastavku puta kojim smo došli do RAVANICE nailazimo na raskrsnicu gde put levo vodi dalje ka SENJSKIM RUDNICIMA, LISINAMA ili RESAVSKOJ PEĆINI gde smo već bili pa zato odlučujemo da ispitamo desni krak koji iako nešto lošiji put vodi do nečega što želimo da vam pokažemo. U pitanju je SISEVAC do koga se stiže kroz prelepu prirodu. Zastajemo naravno da uradimo koju fotografiju za arhivu.
Uskoro stižemo u sam SISEVAC , a na ulazu u mesto prvo obilazimo Manastir SVETI SISOJE.
U blizini izvorišta reke Crnice, okružen zelenilom okolnih brda, leži ovaj Manastir Preobraženja Hristovog, posvećen Svetom Sisoju. Ovo je manastir Eparhije Braničevske Srpske pravoslavne crkve. Podignut je najverovatnije u osmoj deceniji XIV veka, a u izvorima se prvi put pominje 1398.godine, u jednoj povelji kneginje Milice, izdatoj ktitoru manastira, monahu Sisoju Sinajitu. Manastirska crkva je podignuta u Moravskom stilu i posvećena je Preobraženju, a živopis u njenoj unutrašnjosti, sačuvan samo u fragmentima, potiče iz vremena posle 1402.godine. Krajem XVII veka je manastir napušten i vremenom je zarušen, kakvim ga opisuje i Feliks Kanić Moravska banovina je 1931.godine finansirala arheološko istraživanje kompleksa, a obnovu manastira je obavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u periodu od 1972. do 1978.godine. Sisojevac je 1985.godine postao metoh obližnjeg manastira Ravanice,a narteks na manastirskoj crkvi je obnovljen 1993.godine. Danas se nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
SISEVAC je turističko mesto na obroncima Južnog Kučaja, kod samog izvora reke Crnice, a nalazi se 32 km severoistočno od Paraćina. Nadmorska visina naselja, smeštenog u kotlini brda, je 360 m. Zbog pogodnih mikroklimatskih uslova i izvora mineralne vode, Sisevac je bio poznat kao klimatsko mesto, još početkom XIV veka. Prvi pomen Sisevca javlja se 1389, kada carica Milica u Povelji pominje sveštenika Sisoja, kome je dat Parakinov brod (Paraćin), deo nekadašnje Petruške oblasti. U prijatnoj klimi i ambijentu, smešten je restoran POTOÄŒARA
a u sklopu restorana nalazi se i mali bazen sa termalnom vodom, lekovitih svojstava, čija je temperatura u svim godišnjim dobima konstantnih 36 stepeni, i sobe za prenoćište.
U neposrednoj blizini restorana su sportski tereni. Sa južne strane restorana nalazi se jezero namenjeno sportskim ribolovcima
Jezero je površine 1.6 hektara i prosečne dubine oko 3m, a vrsta ribe u jezero su: šaran, som, amur i babuška. Dozvole za ribolov se izdaju na dnevnom nivou, a svaki ribolovac može koristiti njaviše tri štapa i opreme za takozvani "humani" ribolov koja ne povređuje ribu. Telefon za dodatne informacije i rezervacije je 063/ 10-333-16.
Uz jezero nalazi se i ribnjak koji se bavi uzgojom i prodajom pastrmke. Pa eto prilike da kupite pastrmku iz sveže izvorske vode.
Nešto dalje od jezera, a bliže vikendicama u banji nalazi se i olimpijski bazen sa termalnom vodom koji u letnjim mesecima predstavlja svojevrsnu atrakciju. Cena celodnevne karte je samo 200din.
Dakle zaključujemo da je petlja 42 mnogo više nego isključenje za mesto ĆUPRIJA u kojoj se nalazi crkva Svetog Äorđa sagrađena 1834. godine, a smeštena na desnoj obali Velike Morave u blizini ušća Ravanice. Crkva Svetog Äorđa je jednobrodna bazilika, sagrađena od klesanog kamena i nepečene gline. Iznad ulaznih vrata crkve može se videti ikona Svetog Georgija, a polukružni svod koji se nalazi iznad vrata, ukrašen je ornamentima, datira iz perioda nastanka crkve i očuvan je do danas. Unutrašnjost crkve živopisana je 1984. godine.
Ćuprija je rodno mesto našeg velikog pesnika Dušana Matića, pa se u njegovu čast u ovom gradu održava manifestacija „Matićevi dani“. Ova manifestacija prvi put je održana 1982. godine i od tada se svake godine, u septembru, ona tradicionalno priređuje. U vreme trajanja ove manifestacije organizuju se pozorišne predstave i izložbe slika, a pesniku do 27 godina starosti, za najbolju zbirku pesama, dodeljuje se nagrada „Matićev šal“
Na 117.4-om kilometru nailazimo na još jedno odmorište ovaj put ponovo sa ukusom Grčke. U pitanju je odmorište OLYMPUS PLAZA i uz nju benzinska pumpa iz sistema EKO. Po info tabli postavljenoj neposredno pre isključenja ovo odmorište zove se ĆUPRIJA I.
Odmorište gde na pumpi imaju sve vrste goriva usključujući i gas (TNG), a imaju i kafe deo, mini prodavnicu, ATM bankomat, toalete...
Sledeća info tabla govori nam da do petlje broj 42 ĆUPRIJA imamo još 1.5km.
Ali pre samog isključenja prolazimo kraj MOTELA IN, a tu je i proširenje i parking gde policija obično zaustavlja autobuse i kamione. Malo kontrola, malo "dogovaranje" za srećan put.
Petlja 42 nalazi se na tačno 120.3km od VRÄŒINA, a odavde se može i ka DESPOTOVCU ako ste ono isključenje kod SVILAJNCA propustili. A tu je i putokaz za još jednu veliku srpsku svetinju Manastir RAVANICA.
Međutim znajući da ovde ima još dosta toga mi ćemo se isključiti kako bi vama u slici i reči preneli sve te spoznaje i informacije.
U podnožju Kučajskih planina, pored sela Senje kod Ćuprije obilazimo Manastir RAVANICU. Ovaj manastir je zadužbina kneza Lazara, koji je poginuo u bici na Kosovu na Vidovdan, 28. juna 1389. Crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem i ograđena je čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula. Ravanica je sagrađena između 1375. i 1377. godine, a freske su oslikane nekoliko godina pred Kosovsku bitku. Na ktitorskoj kompoziciji se, pored kneza Lazara nalazi i knjeginja Milica i njihovi sinovi Stefan i Vuk.
Posle pogibije Knez Lazar je sahranjen u crkvi Voznesenja u Prištini, odakle je posle godinu dana prenesen i sahranjen u crkvi manastira Ravanica. Nažalost, sudbina nije dozvolila da slavni knez odmah nađe večiti mir u svojoj zadužbini. U vreme seobe Srba manastirski monasi napustili su Ravanicu i sa sobom poneli mošti velikoga kneza. Punih sedam godina posmrtni ostaci kneza Lazara nalazile su se u Sent Andreji, da bi odatle bile prebačene u manastir Vrdnik na Fruškoj Gori, koji od tada nosi ime Ravanica. U svom novom domu mošti kneza Lazara provele su punih 250 godina, dok 1942. godine nisu prenete u Sabornu crkvu u Beogradu. Uoči obeležavanja 600 godina od Kosovskog boja, mošti kneza Lazara krenule su kroz Srbiju na svoj poslednji put do prvog i konačnog boravišta - manastira Ravanica. Zadužbinar se vratio u svoju zadužbinu 6. septembra 1989. godine i tu našao večni mir.Â
Izgradnja manastira počela je 1376. godine, a završena je pet godina kasnije, 1381. Arhitektonski, sa izgradnjom crkve u Ravanici, koja je posvećena Svetom Spasu - Vaznesenju Gospodnjem, počinje nova epoha graditeljstva u Srbiji nazvana "moravska škola". Posle propasti srpske države manastir je nekoliko puta rušen. Prvi put 1439. godine, da bi početkom 18. veka bio potpuno napušten. U njega se posle 28 godina prvi vratio ravanički monah Stefan. Manastir je bio opasan snažnim zidom ojačanim kulama od kojih danas postoje ruševine. Tokom druge polovine 18 veka Ravanica je postala centar ustaničkog pokreta za oslobođenje od Turaka, zbog čega je više puta stradala. Poveljom kneza Lazara manastir je dobio preko 1000 hektara šume i preko 20 hektara obradive zemlje. Precizno je bio pobrojan i spisak sela koja su ulazila u manastirski posed, a jedno od njih je bilo i selo Ravno. Manastir je dobio ime po reci Ravanici koja se kod Ćuprije uliva u Veliku Moravu.
U nastavku puta kojim smo došli do RAVANICE nailazimo na raskrsnicu gde put levo vodi dalje ka SENJSKIM RUDNICIMA, LISINAMA ili RESAVSKOJ PEĆINI gde smo već bili pa zato odlučujemo da ispitamo desni krak koji iako nešto lošiji put vodi do nečega što želimo da vam pokažemo. U pitanju je SISEVAC do koga se stiže kroz prelepu prirodu. Zastajemo naravno da uradimo koju fotografiju za arhivu.
Uskoro stižemo u sam SISEVAC , a na ulazu u mesto prvo obilazimo Manastir SVETI SISOJE.
U blizini izvorišta reke Crnice, okružen zelenilom okolnih brda, leži ovaj Manastir Preobraženja Hristovog, posvećen Svetom Sisoju. Ovo je manastir Eparhije Braničevske Srpske pravoslavne crkve. Podignut je najverovatnije u osmoj deceniji XIV veka, a u izvorima se prvi put pominje 1398.godine, u jednoj povelji kneginje Milice, izdatoj ktitoru manastira, monahu Sisoju Sinajitu. Manastirska crkva je podignuta u Moravskom stilu i posvećena je Preobraženju, a živopis u njenoj unutrašnjosti, sačuvan samo u fragmentima, potiče iz vremena posle 1402.godine. Krajem XVII veka je manastir napušten i vremenom je zarušen, kakvim ga opisuje i Feliks Kanić Moravska banovina je 1931.godine finansirala arheološko istraživanje kompleksa, a obnovu manastira je obavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u periodu od 1972. do 1978.godine. Sisojevac je 1985.godine postao metoh obližnjeg manastira Ravanice,a narteks na manastirskoj crkvi je obnovljen 1993.godine. Danas se nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
SISEVAC je turističko mesto na obroncima Južnog Kučaja, kod samog izvora reke Crnice, a nalazi se 32 km severoistočno od Paraćina. Nadmorska visina naselja, smeštenog u kotlini brda, je 360 m. Zbog pogodnih mikroklimatskih uslova i izvora mineralne vode, Sisevac je bio poznat kao klimatsko mesto, još početkom XIV veka. Prvi pomen Sisevca javlja se 1389, kada carica Milica u Povelji pominje sveštenika Sisoja, kome je dat Parakinov brod (Paraćin), deo nekadašnje Petruške oblasti. U prijatnoj klimi i ambijentu, smešten je restoran POTOÄŒARA
a u sklopu restorana nalazi se i mali bazen sa termalnom vodom, lekovitih svojstava, čija je temperatura u svim godišnjim dobima konstantnih 36 stepeni, i sobe za prenoćište.
U neposrednoj blizini restorana su sportski tereni. Sa južne strane restorana nalazi se jezero namenjeno sportskim ribolovcima
Jezero je površine 1.6 hektara i prosečne dubine oko 3m, a vrsta ribe u jezero su: šaran, som, amur i babuška. Dozvole za ribolov se izdaju na dnevnom nivou, a svaki ribolovac može koristiti njaviše tri štapa i opreme za takozvani "humani" ribolov koja ne povređuje ribu. Telefon za dodatne informacije i rezervacije je 063/ 10-333-16.
Uz jezero nalazi se i ribnjak koji se bavi uzgojom i prodajom pastrmke. Pa eto prilike da kupite pastrmku iz sveže izvorske vode.
Nešto dalje od jezera, a bliže vikendicama u banji nalazi se i olimpijski bazen sa termalnom vodom koji u letnjim mesecima predstavlja svojevrsnu atrakciju. Cena celodnevne karte je samo 200din.
Dakle zaključujemo da je petlja 42 mnogo više nego isključenje za mesto ĆUPRIJA u kojoj se nalazi crkva Svetog Äorđa sagrađena 1834. godine, a smeštena na desnoj obali Velike Morave u blizini ušća Ravanice. Crkva Svetog Äorđa je jednobrodna bazilika, sagrađena od klesanog kamena i nepečene gline. Iznad ulaznih vrata crkve može se videti ikona Svetog Georgija, a polukružni svod koji se nalazi iznad vrata, ukrašen je ornamentima, datira iz perioda nastanka crkve i očuvan je do danas. Unutrašnjost crkve živopisana je 1984. godine.
Ćuprija je rodno mesto našeg velikog pesnika Dušana Matića, pa se u njegovu čast u ovom gradu održava manifestacija „Matićevi dani“. Ova manifestacija prvi put je održana 1982. godine i od tada se svake godine, u septembru, ona tradicionalno priređuje. U vreme trajanja ove manifestacije organizuju se pozorišne predstave i izložbe slika, a pesniku do 27 godina starosti, za najbolju zbirku pesama, dodeljuje se nagrada „Matićev šal“
10949Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 8
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 8
ĆUPRIJA ostaje za nama, a mi nastavljamo dalje ka PARAĆINU. Na 125.8-om kilometru nailazimo na još jedno odmorište i benzinsku pumpu. Ovaj put u pitanju je pumpa M-PETROL koja osim goriva nudi i motorna ulja iz programa Shell.
Odmah u nastavku pumpe, dakle na istom isključenju nalazi se i restoran TITO.
Ovde se može napraviti pauza, restoran raspolaže i lepom baštom koja se leti stavlja u punu funkciju, a unutar restorana nalazi se i deo koji će biti zanimljiv YU nostalgičarima i poštovaocima Titovog dela.
Uskoro sledi i samo isključenje za PARAĆIN, ali na ovom mestu pridružuju nam se i saputnici koji put Sitonije kreću iz pravca ZAJEÄŒARA. Ova petlja obeležena je brojem 43.
A nalazi se na tačno 130.6km od početka beleženja intinerera na naplatnoj rampi VRÄŒIN kod Beograda. Upravo ova petlja predstavlja isključenje ka lokalitetima koje već dobro poznajemo pa ovom prilikom za vas otkrivamo neke od njih koje nisu mnogo udaljene od autoputa.
Dakle silazimo sa autoputa i sledimo pravac ka ZAJEÄŒARU i ubrzo nailazimo na mesto DAVIDOVAC. Ovde se nalazi CRKVA SVETOG ARHANGELA GAVRILA koja je utvrđena je za kulturno - dobro odlukom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac. U pitanju je građevina trikonhalnog oblika sa pripratom i polukružnom apsidom. Zidana je od lomljenog kamena u krečnom malteru. Naos i kvadratna priprata su zidani istovremeno. Zidovi su očuvani po celom obimu do oko dva metra. Posle crkve Petruše, ovo su bili ostaci srednjovekovne crkve sa najbolje očuvanim zidovima u Petruškoj oblasti.
Crkva je otkopana dvadesetih godina prošlog veka nakon čega je obnovljena.
U nastavku puta prolazimo kraj sportskog aerodroma DAVIDOVAC, a sledeće skretanje na koje nailazimo je za selo LEÅ JE gde se nalazi još jedan izuzetan manastir. MANASTIR POKROVA PRESVETE BOGORODICE  se nalazi u selu Lešje desetak kilometara jugoistočno od Paraćina. Manasir potiče iz srednjeg veka, iako je teško s sigurnošću utvrditi kada je nastao. Temelji ostaci crkve pronađeni su 1923 . godine, a na njima je, početkom ovog veka, podignuta nova crkva, koja je potom pretvorena u ženski manastir. Manastir i selo se danas nazivaju Lešje, dok je srednjevekovni naziv, koji je pominje u izvorima, bio Leštije, što znači mesto na kome obiluju leske. Jedno predanje govori o tome da je manastir, iako se ne zna tačno kada, ime dobio po leševima tu postradalih mučenika.
Kompleks izuzetne arhitekture sa crkvom brvnarom i izvorima vode za koje mnogi smatraju da imaju lekovita svojstva.
U nastavku puta sledi selo IZVOR gde se nalazi MANASTIR SVETE PETKE, a na oko 15 kilometara udaljenosti od Paraćina, kada se krene prema jugu, a u neposrednoj blizini živopisne rečice Grze. Lokacija manastira je, slobodno se može reći velelepna, jer se nalazi na uzvišenju koje pripada ograncima Južnokučajskih planina.Â
Kako navodi istorija manastira, freske su načinjene u doba vladavine kralja Aleksandra Obrenovića. U ta doba je na čelu Mitropolije bio srpski mitropolit Mihailo, a o tome je postojao i natpis na ulazu. Prema tom natpisu, koji potiče iz 1894. godine freske je radio živopisac Toma Stojković, a u to doba su nastojatelji ove Svetinje bili iguman Hadži – Jovan i shimonah Josif. Koliko je poznato, prvobitne freske su rađene na suvom malteru, tako da se nisu dugo održale. Početkom 21. veka, tačnije 2002. godine je započet rad na obnovi životopisa, koji je u oktobru naredne godine potpuno završen. Freske su ovom prilikom načinili majstori Žičke ikonopisačke radionice †Svetog apostola Luke “, a radovima je rukovodio protođakon Miodrag Tomić.
Vozimo dalje po odličnom putu koji vodi ka ZAJEÄŒARU, prolazimo kroz nekoliko manjih tunela i uskoro nailazimo na skretanje za GRZU, mesto gde se nalazi vrelo reke Grze ali i lepo uređeno odmorište oko jezerceta nestvarnih boja.
Kažu da nigde takve prirode i tišine nećete sresti kao u podnožju Južnog Kučaja, pored rečice Grze. Ovaj kraj je prepoznatljiv po izuzetnoj klimi i čistom vazduhu tako da mnogi turisti se vraćaju ovoj zelenoj oazi. Zlatno zelene boje pronaćićete na dvadesetom kilometru od grada Paraćina na putu  prema Zaječaru.Â
Dakle ko skrene na petlji 43 i uputi se putem ka ZAJEÄŒARU pruža se prilika da uživa u ovim lepotama, a ko kraj ove petlje samo prođe uskoro sledi informacija da "VOZI PAŽLJIVO JER NEKO GA VOLI.."
Mi nastavljamo pažljivo i nepun kilometar kasnije stižemo do isključenja za KRUÅ EVAC odnsono petlju broj 44 koja se nalazi na 142.1km.
Ovde se naravno isključujete ukoliko skrećete za TRSTENIK ili VRNJAÄŒKU BANJU ali i KOPAONIK.
Desteka kilometara kasnije još jedna svetinja ovaj put iz 9. veka MANASTIR SVETOG ROMANA do koga se stiže za 15-tak minuta po isključenju na petlji RAŽANJ. Manastir Sveti Roman nalazi se u lepom šumovitom predelu izmedju Djunisa i Ražnja, kilometar – dva udaljen od Južne Morave, blizu Kruševca i Ribarske banje, izmedju Mojsinjskih planina i Djuniskog visa, nedaleko od sela Praskovče. Pripada grupi manastira koji su podignuti pre Nemanjića. Sagradjen je nad grobnicom prepodobnog Romana, velikog isceljitelja i čudotvorca rodjenog u IX veku. Bio je učenik čuvene Ohridske škole svetog Klimenta. U ove krajeve došao je sa svojim bratom Nestorom i širio hrišćanstvo na slovenskom jeziku i prosvećivao srpski narod. Manastir je više puta do temenja rušen. Svete mošti svetog Romana i danas se nalaze u grobnici ispod kapele koja je uzidana u manastirski hram. U prvom srpskom ustanku manastir je bio ratna bolnica za srpske ratnike. Manastir je bio muški sve do 1960. godine, a potom je pretvoren u ženski. U manastiru se nalazi i grobnog mesto pukovnika Nikolaja Rajevskog koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik Vronskog u romanu „Ana Karenjina“. Kod manastira se nalazi izvor svete vode, čija voda po predanju ima celibno dejstvo i pomaže ozdravljenju od raznih bolesti.
Na 152.7km saznajemo da za 10-tak kilometara sledi sledeća OMV pumpa.
A onda na 154.2km nailazimo i na petlju RAŽANJ.
Sve smo bliži NIÅ U, odavde imamo još 47km, ali prvo slede isključenja za ALEKSINAÄŒKE RUDNIKE i ALEKSINAC.
ĆUPRIJA ostaje za nama, a mi nastavljamo dalje ka PARAĆINU. Na 125.8-om kilometru nailazimo na još jedno odmorište i benzinsku pumpu. Ovaj put u pitanju je pumpa M-PETROL koja osim goriva nudi i motorna ulja iz programa Shell.
Odmah u nastavku pumpe, dakle na istom isključenju nalazi se i restoran TITO.
Ovde se može napraviti pauza, restoran raspolaže i lepom baštom koja se leti stavlja u punu funkciju, a unutar restorana nalazi se i deo koji će biti zanimljiv YU nostalgičarima i poštovaocima Titovog dela.
Uskoro sledi i samo isključenje za PARAĆIN, ali na ovom mestu pridružuju nam se i saputnici koji put Sitonije kreću iz pravca ZAJEÄŒARA. Ova petlja obeležena je brojem 43.
A nalazi se na tačno 130.6km od početka beleženja intinerera na naplatnoj rampi VRÄŒIN kod Beograda. Upravo ova petlja predstavlja isključenje ka lokalitetima koje već dobro poznajemo pa ovom prilikom za vas otkrivamo neke od njih koje nisu mnogo udaljene od autoputa.
Dakle silazimo sa autoputa i sledimo pravac ka ZAJEÄŒARU i ubrzo nailazimo na mesto DAVIDOVAC. Ovde se nalazi CRKVA SVETOG ARHANGELA GAVRILA koja je utvrđena je za kulturno - dobro odlukom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac. U pitanju je građevina trikonhalnog oblika sa pripratom i polukružnom apsidom. Zidana je od lomljenog kamena u krečnom malteru. Naos i kvadratna priprata su zidani istovremeno. Zidovi su očuvani po celom obimu do oko dva metra. Posle crkve Petruše, ovo su bili ostaci srednjovekovne crkve sa najbolje očuvanim zidovima u Petruškoj oblasti.
Crkva je otkopana dvadesetih godina prošlog veka nakon čega je obnovljena.
U nastavku puta prolazimo kraj sportskog aerodroma DAVIDOVAC, a sledeće skretanje na koje nailazimo je za selo LEÅ JE gde se nalazi još jedan izuzetan manastir. MANASTIR POKROVA PRESVETE BOGORODICE  se nalazi u selu Lešje desetak kilometara jugoistočno od Paraćina. Manasir potiče iz srednjeg veka, iako je teško s sigurnošću utvrditi kada je nastao. Temelji ostaci crkve pronađeni su 1923 . godine, a na njima je, početkom ovog veka, podignuta nova crkva, koja je potom pretvorena u ženski manastir. Manastir i selo se danas nazivaju Lešje, dok je srednjevekovni naziv, koji je pominje u izvorima, bio Leštije, što znači mesto na kome obiluju leske. Jedno predanje govori o tome da je manastir, iako se ne zna tačno kada, ime dobio po leševima tu postradalih mučenika.
Kompleks izuzetne arhitekture sa crkvom brvnarom i izvorima vode za koje mnogi smatraju da imaju lekovita svojstva.
U nastavku puta sledi selo IZVOR gde se nalazi MANASTIR SVETE PETKE, a na oko 15 kilometara udaljenosti od Paraćina, kada se krene prema jugu, a u neposrednoj blizini živopisne rečice Grze. Lokacija manastira je, slobodno se može reći velelepna, jer se nalazi na uzvišenju koje pripada ograncima Južnokučajskih planina.Â
Kako navodi istorija manastira, freske su načinjene u doba vladavine kralja Aleksandra Obrenovića. U ta doba je na čelu Mitropolije bio srpski mitropolit Mihailo, a o tome je postojao i natpis na ulazu. Prema tom natpisu, koji potiče iz 1894. godine freske je radio živopisac Toma Stojković, a u to doba su nastojatelji ove Svetinje bili iguman Hadži – Jovan i shimonah Josif. Koliko je poznato, prvobitne freske su rađene na suvom malteru, tako da se nisu dugo održale. Početkom 21. veka, tačnije 2002. godine je započet rad na obnovi životopisa, koji je u oktobru naredne godine potpuno završen. Freske su ovom prilikom načinili majstori Žičke ikonopisačke radionice †Svetog apostola Luke “, a radovima je rukovodio protođakon Miodrag Tomić.
Vozimo dalje po odličnom putu koji vodi ka ZAJEÄŒARU, prolazimo kroz nekoliko manjih tunela i uskoro nailazimo na skretanje za GRZU, mesto gde se nalazi vrelo reke Grze ali i lepo uređeno odmorište oko jezerceta nestvarnih boja.
Kažu da nigde takve prirode i tišine nećete sresti kao u podnožju Južnog Kučaja, pored rečice Grze. Ovaj kraj je prepoznatljiv po izuzetnoj klimi i čistom vazduhu tako da mnogi turisti se vraćaju ovoj zelenoj oazi. Zlatno zelene boje pronaćićete na dvadesetom kilometru od grada Paraćina na putu  prema Zaječaru.Â
Dakle ko skrene na petlji 43 i uputi se putem ka ZAJEÄŒARU pruža se prilika da uživa u ovim lepotama, a ko kraj ove petlje samo prođe uskoro sledi informacija da "VOZI PAŽLJIVO JER NEKO GA VOLI.."
Mi nastavljamo pažljivo i nepun kilometar kasnije stižemo do isključenja za KRUÅ EVAC odnsono petlju broj 44 koja se nalazi na 142.1km.
Ovde se naravno isključujete ukoliko skrećete za TRSTENIK ili VRNJAÄŒKU BANJU ali i KOPAONIK.
Desteka kilometara kasnije još jedna svetinja ovaj put iz 9. veka MANASTIR SVETOG ROMANA do koga se stiže za 15-tak minuta po isključenju na petlji RAŽANJ. Manastir Sveti Roman nalazi se u lepom šumovitom predelu izmedju Djunisa i Ražnja, kilometar – dva udaljen od Južne Morave, blizu Kruševca i Ribarske banje, izmedju Mojsinjskih planina i Djuniskog visa, nedaleko od sela Praskovče. Pripada grupi manastira koji su podignuti pre Nemanjića. Sagradjen je nad grobnicom prepodobnog Romana, velikog isceljitelja i čudotvorca rodjenog u IX veku. Bio je učenik čuvene Ohridske škole svetog Klimenta. U ove krajeve došao je sa svojim bratom Nestorom i širio hrišćanstvo na slovenskom jeziku i prosvećivao srpski narod. Manastir je više puta do temenja rušen. Svete mošti svetog Romana i danas se nalaze u grobnici ispod kapele koja je uzidana u manastirski hram. U prvom srpskom ustanku manastir je bio ratna bolnica za srpske ratnike. Manastir je bio muški sve do 1960. godine, a potom je pretvoren u ženski. U manastiru se nalazi i grobnog mesto pukovnika Nikolaja Rajevskog koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik Vronskog u romanu „Ana Karenjina“. Kod manastira se nalazi izvor svete vode, čija voda po predanju ima celibno dejstvo i pomaže ozdravljenju od raznih bolesti.
Na 152.7km saznajemo da za 10-tak kilometara sledi sledeća OMV pumpa.
A onda na 154.2km nailazimo i na petlju RAŽANJ.
Sve smo bliži NIÅ U, odavde imamo još 47km, ali prvo slede isključenja za ALEKSINAÄŒKE RUDNIKE i ALEKSINAC.
10777Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 9
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018- DEONICA PUTA KROZ SRBIJU - PART 9
Stižemo do, tamo još pre 10km najavljene OMV pumpe, ova se nalazi na 163.5km i naziv joj je ALEKSINAC 3.
Pumpa u smeru Niša smeštena je 17km pre ALEKSINCA odnosno skretanja za ovo mesto i SOKO BANJU.
Kao i ostale pumpe iz ovog lanca osim kvalitetnog goriva ovde se može napraviti kraća pauza, iskoristiti čisti toaleti ili pazariti eventualno nešto što vam zatreba u minimarketu koji postoji u sklopu pumpe. I naravno i ovde se gorivo može platiti vrednosnim vaučerima pa ne morate imati gotovinu ili menjati evre.
U nastavku puta na tačno 171.2km nailazimo na odmorište BOBOVIÅ TE, a ovde dobijamo informaciju da se sledeće uređeno odmorište nalazi 35km dalje.
Ovo odmorište raspolaže parking prostorom i za kamione i autobuse i po pravilu uvek ovde i nailazimo na veći broj kamiona. Odmorište raspolaže sa većim brojem hemijskih toaleta. Naše mišljenje je da je ovo mesto u klasi onih gde se zaustavlja baš u slučaju nužde.
Nepuna 3km dalje sledi petlja broj 46, skretanje za ALEKSINAÄŒKE RUDNIKE, a ova tačka nalazi se na 173.9-om kilometru od VRÄŒINA.
Â
Sve bliži NIÅ U na 177.2km još jedno odmorište, ovaj put mnogo sadržajnije. U pitanju je kompleks KERVAN SARAY koji se sastoji od hotela BOSPHORUS i retorana ISTANBUL.Â
Hotel raspolaže sa 48 jednokrevetnih soba, 4 dvokrevetne sobe i 8 apartmana. Do 2013-te godine poslovao je u okviru društvenog preduzeća „Putnik Aleksinac“. 2013-te godine privatizovan je od strane kompanije “PD Fevfki doo†i u potpunosti je renoviran. Sada je visoko ocenjen i u ponudi booking.com, a kategorizovan je sa 4 zvezdice.Â
Naravno parking je predviđen i za kamione, a ovde su gosti uglavnom turski državljani.
Do sada smo ukupno prešli 177.7km i upravo ovde nailazimo na najavu sledeće petlje, ovaj put pod brojem 47 i nazivom ALEKSINAC.
A 1.5km dalje sledi i sama petlja, isključenje za ALEKSINAC i SOKO BANJU, a ovde skreću i oni koji planiraju da obiđu BOVANSKO JEZERO. Zabeležena kilometraža ove petlje je 179.2km.Â
Nastavljamo dalje i na 194.6km nailazimo na naplatnu rampu NIÅ .Â
Predajemo karticu preuzetu na početku našeg putovanja na naplatnoj rampi VRÄŒIN i plaćamo 800din putarine za naš automobil. U slučaju plaćanja u evrima cena je 6.5e. Trenutne cene putarine deonice autoputa do NIÅ A, a u zavisnosti gde ste se na autoput uključili su date u sledećoj tabeli.
Ovde završavamo prvi deo našeg intinerera koji pokriva deonicu BEOGRAD-NIÅ . Sledi drugi deo jer do granice sa Makedonijom ima još dosta toga što želimo da vam prikažemo.
Stižemo do, tamo još pre 10km najavljene OMV pumpe, ova se nalazi na 163.5km i naziv joj je ALEKSINAC 3.
Pumpa u smeru Niša smeštena je 17km pre ALEKSINCA odnosno skretanja za ovo mesto i SOKO BANJU.
Kao i ostale pumpe iz ovog lanca osim kvalitetnog goriva ovde se može napraviti kraća pauza, iskoristiti čisti toaleti ili pazariti eventualno nešto što vam zatreba u minimarketu koji postoji u sklopu pumpe. I naravno i ovde se gorivo može platiti vrednosnim vaučerima pa ne morate imati gotovinu ili menjati evre.
U nastavku puta na tačno 171.2km nailazimo na odmorište BOBOVIÅ TE, a ovde dobijamo informaciju da se sledeće uređeno odmorište nalazi 35km dalje.
Ovo odmorište raspolaže parking prostorom i za kamione i autobuse i po pravilu uvek ovde i nailazimo na veći broj kamiona. Odmorište raspolaže sa većim brojem hemijskih toaleta. Naše mišljenje je da je ovo mesto u klasi onih gde se zaustavlja baš u slučaju nužde.
Nepuna 3km dalje sledi petlja broj 46, skretanje za ALEKSINAÄŒKE RUDNIKE, a ova tačka nalazi se na 173.9-om kilometru od VRÄŒINA.
 Sve bliži NIÅ U na 177.2km još jedno odmorište, ovaj put mnogo sadržajnije. U pitanju je kompleks KERVAN SARAY koji se sastoji od hotela BOSPHORUS i retorana ISTANBUL.Â
Hotel raspolaže sa 48 jednokrevetnih soba, 4 dvokrevetne sobe i 8 apartmana. Do 2013-te godine poslovao je u okviru društvenog preduzeća „Putnik Aleksinac“. 2013-te godine privatizovan je od strane kompanije “PD Fevfki doo†i u potpunosti je renoviran. Sada je visoko ocenjen i u ponudi booking.com, a kategorizovan je sa 4 zvezdice.Â
Naravno parking je predviđen i za kamione, a ovde su gosti uglavnom turski državljani.
Do sada smo ukupno prešli 177.7km i upravo ovde nailazimo na najavu sledeće petlje, ovaj put pod brojem 47 i nazivom ALEKSINAC.
A 1.5km dalje sledi i sama petlja, isključenje za ALEKSINAC i SOKO BANJU, a ovde skreću i oni koji planiraju da obiđu BOVANSKO JEZERO. Zabeležena kilometraža ove petlje je 179.2km.Â
Nastavljamo dalje i na 194.6km nailazimo na naplatnu rampu NIÅ .Â
Predajemo karticu preuzetu na početku našeg putovanja na naplatnoj rampi VRÄŒIN i plaćamo 800din putarine za naš automobil. U slučaju plaćanja u evrima cena je 6.5e. Trenutne cene putarine deonice autoputa do NIÅ A, a u zavisnosti gde ste se na autoput uključili su date u sledećoj tabeli.
Ovde završavamo prvi deo našeg intinerera koji pokriva deonicu BEOGRAD-NIÅ . Sledi drugi deo jer do granice sa Makedonijom ima još dosta toga što želimo da vam prikažemo.
10896Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1 - Post broj: # 10
tema: Put do Sitonije -
Intiner puta
-
PUT DO GRÄŒKE - INTINERER 2018 PART 1
Sitonija
idi na index tema
idi na index tema
strana 1 od 1
1 od 1
Broj korisnika foruma: članovi: 1456
administratori foruma:
sitonijanadlanu
thalassa
copyright by
sitonijanadlanu/forum 2012-2024 / powered by
sitonijanadlanu.com