Prijava!
Korisnički ID:
Sitonija
tema: Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI
strana 1 od 1
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1

GRANIÄŒNI PRELAZ PROHOR PÄŒINJSKI - alternativni prelaz između Srbije i Makedonije



Granični prelaz Prohor Pčinjski (SRB)

Putnicima koji u sezoni kreću ka Grčkoj preporučuje se da koriste prelaz Prohor Pčinjski gde nema većih gužvi za razliku od Graničnog prelaza Preševo gde je uobičajena gužva naročito na izlazu iz zemlje pa su čekanja duga pogotovo u večernjim satima. Gužve su velike kako zbog povećanog broja turista koji kreću put destinacija Grčke, tako i  zbog tranzita turskih državljana.

Granični prelaz Prohor Pčinjski nalazi se van magistralnog puta Vranje - Bujanovac, gde treba skrenuti na koordinatama GPS(N42.4774584/E21.8329322) kod sela Davidovac koje se nalazi na četrnaest kilometara od Vranje.

Odatle vodi regionalni putni pravac, na kome se striktno moraju poštovati pravila signalizacije,jer se prolazi kroz više seoskih naselja (Ristovac, Krševica, Klinovac, Sveta Petka, Klenike). Sam granični prelaz radi dvadeset četiri časa i mnogo se brže može obaviti carinska i policijska formalnost,

Od Avgusta 2010. godine prelaz Prohor Pčinjski je pomeren je dva kilometra bliže Makedoniji gde je otvoren novi i modernizovan prelaz sa četiri saobraćajne trake, službenim prostorijama za osoblje carinske službe i pogranične policije.

Naravno ne treba posebno napominjati da ovaj pravac prolazi uz sam manastir Prohor Pčinjski, srpske svetinje iz 14.veka i reku Pčinju pri čemu imate jedinstvenu priliku da obiđete manastir ili predahnete u restoranu konaka.






11240
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 1
idi na dno idi na vrh
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1

MANASTIR PROHOR PÄŒINJSKI



Manastir Prohor Pčinjski - zapadna strana manastira

Manastir Sveti Prohor Pčinjski se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u blizini sela Klenike, 30 km južno od Vranja. Prema predanju, podigao ga je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom, koji mu je prorekao da će postati car. Manastir radi kao kulturno-prosvetni centar ovog kraja i u njemu radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.

 

ISTORIJA 


Politički događaji koji su se odigrali krajem X i početkom XI veka, morali su ostaviti traga u graditeljstvu ove oblasti. Pobedom Vasilija II (976-1025) nad Samuilom, Vizantija je vratila ranije izgubljene teritorije Balkanskog poluostrva, što je zahtevalo reorganizovanje političke i crkvene uprave i stavljenje stanovništva pod njegov uticaj. Carskom poveljom iz 1020. godine, Vasilije II reorganizovao je Ohridsku patrijaršiju, sada arhiepiskopiju, u kojoj se spominje episkopija Morzoviška, u čijem sastavu je pored ostalih mesta i Kozjak - danas ime planine u čijem podnožju se nalazi manastir sv. Prohora Pčinjskog. Njega je izgradio vizantijski car Roman IV Diogen (1067-1071), na molbu potonjeg sveca i patrona hrama Prohora Pčinjskog. Sistematska arheološka iskopavanja uz svestraniju analizu dosadašnjih saznanja, potvrdila bi tvrdnju da je prvobitna skromna jednobrodna crkva sagrađena u XI ili početkom XII veka.

 

Prema rečima Stefana Prvovenčanog, Nemanja je u ratovima sa Vizantijom između 1180-1190. godine osvojio oblast Vranja. Pripajanjem novoosvojenih teritorija Srbiji otvorila se potreba za organizacijom crkve koju je sproveo Sv. Sava 1220. godine. Manastir je ostao u sastavu srpske države sve do njenog definitivnog pada, ali je i tada neko mislio o njemu.

 

Jedna od najopsežnijih obnova zasluga je kralja Milutina, koji je angažovao 1316. ili 1317. godine solunske slikare Mihaila i Evtihija da oslikaju novi hram. Posle kosovske bitke manastir su razorili Osmanlije, a 1489. godine obnovio ga je Marin iz Kratova. Tada je oslikan freskama koje se ubrajaju u najznačajnije umetničke tvorevine svog vremena. U 16. veku u manastiru je postojala slikarska radionica, čiji su majstori slikali freske velikih likovnih vrednosti u kapeli na južnoj strani crkve.

 

Kralj Milutin je, uz svoje 40 manastir-zadužbine, obnovio i ovu, i iz karlovačkog rodoslova znajemo da “SAGRADI I MANASTIR PÅ INSKOMU PROHORU”, što potvrđuje i uzidana opeka na severnoj fasadi stare crkve, sa, u plitkom reljefu izvedenim imenom SAVA, otkrivajući njegovu neposrednu brigu o obnovi hrama, arhiepiskop Sava III (1309-1316) Manastir se našao ponovo u okvirima srpske države 1912. godine.

 


ZNAÄŒAJ ZA REPUBLIKU MAKEDONIJU


 Dana 2. avgusta 1944., u manastiru Sveti Prohor Pčinjski održano je zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) koje je odlučilo da se osnuje makedonska država kao članica federalne Jugoslavije. Ovaj događaj se u Makedoniji slavi kao „Dan državnosti“.

 

Poslednjih decenija obeležavanje ovog događaja bio je jedan od povoda za sukob Srpske pravoslavne crkve i vlasti Republike Makedonije.

 

MANASTIR


Manastirska ograda od tesanog kamena pokrivena je kamenim pločama i ćeramidom. Sa severne, zapadne i južne strane su impozantne zgrade konaka. Glavna, Vranjska, kapija sa zapada vodi pravo ka ulazu u crkvu, dok je ona na jugu ispod konaka okrenuta Kumanovu, po čemu je dobila ime. Istočno, crkvu od zgrade Mitropolije odvajaju delimično otkriveni temelji, po svojoj prilice crkve sv. Jovana, dela srednjevekovne manastirske celine, kojoj pripada središnji deo porte oko groba Sv. Prohora Pčinjskog.

 

Drevno svetilište sagrađeno je na starom kultnom mestu, gde je živeo prepodobni Prohor Pčinjski. I pored nedostataka pouzdanih materijalnih dokaza ima razloga za tvrdnju da je sadašnji grob Sv. Prohora deo prvobitnog hrama. Od najstarije svetinje do danas je očuvana kapela gde počivaju mošti Sv. Prohora. U pitanju je mala, poklonička niska pravougaona prostorija. U sferno oblikovanoj istočnoj strani smeštene su mošti svetitelja, gde je, u desnom gornjem uglu mali otvor iz koga već ceo milenijum izvire čudotvorno miro. Sv. Prohor je trenutno jedini srpski svetitelj-mirotočac u Srbiji.

 

Skladno složene opeke, kamenje i malterne fuge iz vremena kralja Milutina, čine iznenađujuće kolorističke efekte koji se menjaju u zavisnosti od ugla pod kojim sunce osvetljava fasadne površine. Sudeći po sačuvanoj borduri na severnom zidu, crkva je nekada imala zidani ikonostas. Crkva se značajno obnovila krajem XVI veka, kada je dograđen paraklis u slavu Bogorodice, kojom prilikom je korišćen isti materijal za gradnju, ali na manje dekorativan način. U paraklis se iz naosa ulazi hodnikom uz grobnicu Sv. Prohora i kroz vrata na južnoj strani nove crkve. Nova crkva započeta je 1898. a dovršena 1904. godine. U crkvu se ulazi sa zapada preko dvanaest polukružnih stepenika.

 

U manastirskom kompleksu dominiraju dva konaka, od kojih „vranjski konak“, monumentalnih razmera, predstavlja jednu od najlepših građevina ovog tipa u Srbiji. Građen je između 1854. i 1862. godine, zaslugom Hadži-Mihaila Pogačarevića, trgovca iz Vranja.

 

IKONE 


 Najstarije zidne slike nalaze se na spoljnim površinama grobnice Sv. Prohora Pčinjskog. Ne vidimo ih, ali sa sigurnošću možemo tvrditi da postoje. Za razliku od ostalih zidnih površina, tri sloja fresko maltera konstatovana su jedino sa spoljne strane severnog zida kapele, ili južnog zida crkve, kao najstarijeg dela svetilišta. Drugi put crkva je živopisana posle obnove iz vremena arhiepiskopa Save III (1309-1316). Jedan od najznačajnijih slikara vizantijskog sveta angažovan na dvoru kralja Milutina, Mihailo Astrapa, živopisao je crkvu Sv. Prohora 1316. ili 1317. godine. Svoj rad on je obeležio potpisom na okruglom štitu Sv. Dimitrija (H MI HA NL), zaštnitika grada iz koga je umetnik došao. Dosta fresaka je neprepoznatljivo iz tog doba, ali razlikuju se Arhijereji iz poklonjenja Hristu Agnecu, Sv. Danilo Stolpnik i Sv. Arhiđakon Stefan, Sv. Kirilo Aleksandrijski i Sv. Kliment Ohridski, sv. Nikola i Sv. Silvester... Zbog skoro potpunog uništenja ostalih fresaka, 1488/9. godine islikane su nove, na mestu starih, rukom mladog, ali iskusnog freskopisca, koji je poštovao stare, te je napravio prvo skice starih i na njih docrtao nove freske, koje i dan danas tamo, uz sve ostale, i stoje. Mnogo freskopisaca je docrtalo nove freske, koje se veoma lako daju prepoznati, a čine ovu crkvu jednu od najvećeg umetničkog poduhvata iz svih doba freskoslikarstva.

 

Jedna od možda najprepoznatljivijih i značajnijih je ikona Sv. Prohora Pčinjskog (118 cm x 85 cm) sa scenama iz njegovog žitija, nastala 1871. godine, koju je izradio samouki ikonopisac Zaharije Desperski Samokovac.

 

Prvobitna crkva, podignuta nad grobom ovog čuvenog svetitelja i misionara, više puta je obnavljana. Sadašnja monumentalna višekupolna crkva, sagrađena 1898. godine, obuhvatila je starija zdanja. U oltarskom prostoru nalazi se grobnica Sv. Prohora Pčinjskog i monaška kosturnica.





Manastir Prohor Pčinjski - južna strana manastira


Manastir Prohor Pčinjski - istočna strana manastira


Manastir Prohor Pčinjski - pogled na ostatke stare crkve


Manastir Prohor Pčinjski - Vranjska kapija manastira


Manastir Prohor Pčinjski - polukružne stepenice na ulazu crkve


Manastir Prohor Pčinjski - konak na južnom delu manastira





11381
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 2
idi na dno idi na vrh
autor
sitonija
grupa: admin
broj postova: 527
reputacija: 1

KONAK MANASTIRA PROHOR PÄŒINJSKI - jedinstvena prilika za odmor pred samom granicom!



Konak Manastira Prohor Pčinjski

Unazad tri godine takozvani „vranjski konak“ Manastira Prohor Pčinjski stavljen je u komercijalnu funkciju i eksploataciju tako da je ovde sada moguće boraviti i bez zvaničnog crkvenog odobrenja. Naime konak sada posluje kao izuzetno specifičan hotel sa mogućnošću noćenja u sobama ili apartmanima dodatno opremljenim za tu svrhu.

Pri rekonstrukciji  zdanja vodilo se računa o svim detaljima kako se ni u najmanjoj meri ne bi narušila originalna arhitektura ovog izuzetno lepog objekta. Sobe i apartmani su opremljeni kupatilima sa bojlerom, a nameštaj je u stilu tradicija vranjskog kraja. Jedno krilo konaka je sa pogledom na predeo izuzetnih odlika i tok reke Pčinje, a drugo sa pogledom na dvorište manastirskog kompleksa i samu crkvu. U hodnicima dela konaka gde su sobe postoje i prostori sa udobnim sofama za odmor uz pogled koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

U sklopu konaka postoji i restoran gde osim fenomenalnog doživljaja možete uživati i u vrhunskoj kuhinji sa velikim izborom tradicionalnih jela i pića, a naravno možete probati i DERT kvalitetno vino iz ovih krajeva. Cene su vrlo pristupačne,  jelovnik bogat, a o načinu serviranja i ljubaznosti osoblja nije ni potrebno trošiti reči. Svaki put se prijatno iznenadimo kada na kraju stigne račun u maloj drvenoj škrinjici, a daleko ispod cena uobičajenih za objekte na putu ka Grčkoj. Radno vreme restorana je od 7-22.30h, a recepcije naravno od 0-24h.

Inače konak je namenjen i za realizaciju kongresnog turizma pa u tu svrhu odmah kraj restorana postoji i sala za predavanja ili prezentacije. U vezi ovog i mala napomena i jedno iskustvo koje smo imali ove kada je u toku bio jedan kongres sa velikim brojem gostiju. Naime te noći je atmosfera bila mnogo vesela, muzika preglasna i rekao bih neprimerena ovom mestu. Ali šta je tu je, komercijalna komponenta  ipak ima dve strane medalje. Dakle, izbeći ove dane kako bi ukoliko odlučite da zanoćite izjutra potpuno sveži i odmorni nastavili vaš put. A ponavljam još jednom, uslovi za tako nešto su u konaku zaista za poželeti.

Na kraju bih pomenuo i domaćina konaka, a to je Boban Stanojković koji je najviše doprineo da ovo mesto zasija punim sjajem. ÄŒovek sa vizijom ali i vrlo sposoban i primeran domaćin. U nadi da će ona lepša strana boravka u konaku ipak biti dominantna u poslovanju na kraju evo i kontakti  s obzirom da sa zvaničnim sajtom konaka nešto nije u redu. Å teta, jer sajt je bio fenomenalan sa puno korisnih informacija, vinskom kartom i jelovnikom koji je uradio neko ko očigledno svoj posao radi sa puno ljubavi i pažnje na detalje.

Mail adresa konaka Manastira Prohor Pčinjski je konaci_prohor@yahoo.com  telefoni su 064/6492-806, 064/6492-807, 064/6492-808 a telefon i faks 018/522-967


 

Konak Manastira Prohor Pčinjski - stepenice do konaka


Konak Manastira Prohor Pčinjski - recepcija konaka


Konak Manastira Prohor Pčinjski - prostori za odmor


Konak Manastira Prohor Pčinjski - soba konaka


Konak Manastira Prohor Pčinjski - restoran konaka


Konak Manastira Prohor Pčinjski - veliki izbor, odlična kuhinja




Komentari:

Bokins
Sajt i adresa vise ne vaze. Da bi prenocili, morate se javiti gosp. popi Nikolaju na 066 888 7161 gde ce Vas upisati za rezervaciju. Ako rezervacija padne u posne dane, imacete posno jelo kao i svestenici. Cene su malo nize od prosle godine ('11), ali svakako ce biti pravi odmor bez TV-a u sobama. Ovo vazi od marta 2012. Novosadjanima i putnicima iz Vojvodine je manastir na pola puta do Sitonije...
napisano: 2012-04-22 18:35:09
sitonijanadlanu
Nadam se da su promene koje pominješ urađene u cilju vraćanja prvobitne funkcije ovog svetog mesta, a da ćemo zatim nastaviti dalje naš put ka Grčkoj. Odmorni, okrepljeni i osveženi kako telom, tako i dušom. Provera na licu mesta sledi za 10-tak dana, a onda naravno izveštaj i pouzdane informacije kako bi svi koji ovde planiraju zadržavanje bili upoznati sa procedurom.
napisano: 2019-02-05 21:34:14

11046
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 3
idi na dno idi na vrh
autor
mungosava
grupa: user
broj postova: 36
reputacija: 2

Divna promena i vredno iskustvo, sici sa autoputa i voziti kroz prirodu, po ovako divnom danu. I kroz mesta u kojima kao da vreme stoji...Zaustavljamo se na vidikovcu. Dolina, okruzena zelenilom obraslim brdima, kroz koju vijuga reka Pcinja. Sam pogled na manastir donosi mir i opustanje. O istorijskoj vrednosti ovog svetilista vec je Zoran napisao. A neprocenjivo je iskustvo voditi umirujuce i poucne razgovore sa monasima. Priroda, neodoljivo...ja sam samo nemi posmatrac... MI idemo dalje, a odavde putevi vode u ceo svet :)


Komentari:

sitonijanadlanu
Hvala draga koleginice, kako ove slike bude lepa sećanja. Pozdrav iz Sartija!
napisano: 2019-02-05 21:34:14
sitonijanadlanu
Iskoristio bih ovaj mungosavin post da vam dam i pravu informaciju o KONAKU manastira. Naime raskinut je ugovor o zakupu konaka i on je ponovo vraćen u nadležnost manastira. Noćenje je i dalje moguće, ali uz poštovanje svih pravila boravka u manastirskom kompleksu. Kako mi je rekao monah Justin ne postoji cenovnik, već se naplaćuju "minimalni troškovi", a boravak dece je besplatan. Uz to ne postoji više ni restoran, već manastirska trpezarija sa jelima koji se služe i monasima. Na mestu gde se nalazila recepcija sada je prostor za besplatno posluženje gostiju koji su u prolazu sokom ili čajem.

Za sve dodatne informacije treba se obratiti monahu Justinu na telefon 068/888-7160
napisano: 2019-02-05 21:34:14
ice-b
Za konak novi broj:066/888-7161 otac Nikolaj...Nocenje sa vecerom po osobi 1500din...Danas zvao i zakazao nocenje pred put Sitonije i Sarti-a Pozzz
napisano: 2012-05-28 07:18:28

11259
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 4
idi na dno idi na vrh
autor
Leprsava
grupa: user
broj postova: 6
reputacija: 1

Pitanjce:) Mi krecemo iz Vrsca za Psakudiju, spavamo na Dojranu, mislila sam da napravimo neku pauzu za dorucak u MC Drive, kafu u manastiru a posle kod Velesa za rucak posto cemo putovati preko dana.
Pa me sada zanima da li moze da se popije kafa u konacima ili samo da se slikamo, prosetamo i nastavimo?




Komentari:

sitonija
Naravno, u sklopu konaka, a na mestu doskorašnje recpcije hotela sada se nalazi gostoprimnica gde ćete biti posluženi kafom, čajem ili sokom. Obilazak manastira uz poštovanje pravila ponašanja u manastiru je stvar koju ne bi trebalo propustiti, a zatim pola sta vožnje i nakon druge naplatne rampe u Makedoniji skrenete levo i prema putokazu za ROMANTIQUE gde možete ručati u izuzetnom ambijentu i po veoma pristupačnim cenama. Pozdrav i srećan put!
napisano: 2019-02-05 21:34:14

10972
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 5
idi na dno idi na vrh
autor
Leprsava
grupa: user
broj postova: 6
reputacija: 1

Hvala na odgovoru, jos jedno kratko pitanjce :)

Sto se tice pravila oblacenja, svi se mi malo komotnije oblacimo na putu pogotovo preko leta. Da li postoje neka određena pravila ili samo da budemo pristojni... zadnji put sam bila pre dobrih 15 godina pa se uopste ne secam.



Komentari:

sitonija
Nije dozvoljeno ulaziti u manastir u šorcevima, kratkim pantalonama, papučama i majcama bez rukava. Nije baš tako striktno, ali ukoliko ne postupate po pravilima bićete upozoreni i zamoliće vas da napustite manastirski kompleks. Jer kao što reče monah Justin "ovo je njihova kuća" i trebalo bi poštovati pravila u kojima oni žive. Uz to nebi trebalo preterivati ni sa kamerama i fotoaparatima, može po koja slika naravno jer prizor je fantastičan.
napisano: 2019-02-05 21:34:14

11142
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 6
idi na dno idi na vrh
autor
Bokins
grupa: user
broj postova: 18
reputacija: 2


manastir Prohor Pčinjski





by Bokins




11229
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 7
idi na dno idi na vrh
autor
ozrennet
grupa: user
broj postova: 2
reputacija: 1

E ovako pozdrav svima...
Zahvaljujuci ovom forumu nasao sam sebi mesto za letovanje malo je reci do kraja zivota (moga naravno)

Prosle godine sam putovao sa automobilom i letovao u kuci Athina fantasticno pocev od domacina Janisa i Athine pa preko kvaliteta hrane i usluge a na kraju plaze...
Plaze su fantasticne sve
Pa sam zeleo pomoci ljudima koji jos nisu otkrili Sarti i Sithoniu da lakse dodju do nje i snimio ceo put koji mozete pogledati na you tube kanalu


https://www.youtube.com/watch?v=c5A64_aTaDI

Obecajem da cu vam postaviti i put do nekih od plaza ako vam se svidi ovo

Hvala i uzivajte u Sithoniji



Komentari:

sitonijanadlanu


bravo... vrlo lepo urađeno
napisano: 2019-02-05 21:34:13

11114
Post napisan: 2019-02-05 21:37:03
Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI - Post broj: # 8
idi na dno idi na vrh
tema: Put do Sitonije - Granični prelazi - PROHOR PČINJSKI
Sitonija idi na index tema
strana 1 od 1

Broj korisnika foruma: članovi: 1456
administratori foruma: sitonijanadlanu thalassa


copyright by sitonijanadlanu/forum 2012-2024 / powered by sitonijanadlanu.com